7 činjenica o sedmom danu


Deo sotonske strategije da uništi poverenje ljudi u Boga, sastojao se u tome da napadne njegovu titulu kao Tvorca. Očigledno da je teorija evolucije deo tog varljivog i po dušu opasnog napora. Sa tim amoralnim humanističkim naglašavanjem, Darvinova doktrina je preobratila milione u religiozne skeptike i zamračila  njihovu potrebu za Spasiteljem.

   Ipak, dok mnogi Hrišćani sa pravom odbacuju to  nenaučno verovanje, ironično, mnogi još uvek padaju u đavolsku zamku odbacivanja Božije vrhovne vladavine nad zemljom. Ta zamka je rezultat dugo-godišnjeg napora da se iskrivi i uništi svetost sedmog dana - subote.

   Kroz  sotonske lažne informacije i ljudsko verovanje u tradiciju, nasuprot sigurnoj reči Svetog Pisma, milioni Hrišćana su povedeni da obezvrede pa čak i odbace važnost svetkovanja subote. "Sedmi dan je subota Gospodnja, tada nemoj raditi nijednog posla" (2.Mojs. 20:10). Niko se ne protivi jasnom značenju ovog teksta, pa ipak milioni traže način da to ne slede.

   Zašto? Generalno Biblijsko neznanje crkve i lukavi argumenti sotone, stvorili su klimu predrasuda, nasuprot svetosti sedmog dana u korist svetkovanja nedelje. Iz tog razloga u interesu uzdizanja Božijeg zakona, nasuprot ljudskim teorijama, odvojimo trenutak da otkrijemo neke važne činjenice o pravom sedmom danu - suboti.

  • 1. Činjenica: Subota - sedmi dan uspostavlja i potvrđuje Božiju vrhovnu vlast

Zašto sotona tako mnogo mrzi subotu? Zato što subota ističe pravog Boga i Njegovu ultimativnu vlast. Bog je svakako predvideo kontraverze oko izveštaja stvaranja iz postanja. On je znao da će nakon čovekovog pada  biti sumnji sa tvrdnjom da je Njegovom zapovešću sve stvoreno.

   Da bi  sačuvao svoju suverenost, On je uspostavio obeležje koje  prikazuje Njegovo apsolutno pravo da vlada kao Gospodar. On je izabrao da podigne spomenik prikazu Njegove kreativne sile, izdvajanjem sedmog dana sedmice stvaranja kao svetog dana za odmor i sećanje.

   Bog je zapisao ove reči:"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga" (2.Mojs. 20 8-11).

   Jednom sedmično, subotni podsetnik treba da dosegne do svakog čoveka, žene i deteta sa porukom koja svedoči o stvaranju i Onom koji je stvarao.

   Zašto je Bog rekao "sećaj se" ? Zato što zaboraviti pravu subotu, zapravo znači zaboraviti Tvorca.
Da li je to zaista toliko važno? Pogledaj “Jedna Nebitna Zapovest?” ispod.

 

  • 2. Činjenica: Subota - sedmi dan je namenjen svakome

Mnoštvo Hrišćana naziva četvrtu Božiju zapovest "jevrejskom subotom". Međutim, nigde u Bibliji se takav izraz ne spominje. Sedmi dan se naziva "subota Gospodnja", i nikada se ne naziva "Jevrejska subota" (2.Mojs. 20:10).

   Luka, ne-jevrejski pisac Novog Zaveta, često je pisao o "jevrejskoj naciji"  (Delа 10:22); "jevrejskom narodu" (Dela 12:11); "jevrejskoj zemlji" (Dela 10:39)  i "Jevrejskoj sinagogi" (Dela14:1). Međutim nikada nije navodio "jevrejska subota", iako je spominjao subotu u više navrata.

   Hristos je takođe učio da je "subota načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Adam i Eva su bili jedini ljudi, koji su postojali kada je Bog uspostavio subotu. Nije bilo Jevreja na svetu još 2,000 godina kasnije, tako da ona nikada nije bila namenjena samo njima. Isus je upotrebio izraz "čovek" u opštem smislu, koji  se  odnosi na celo čovečanstvo. Ista reč je korišćena u vezi sa institucijom braka koja je takođe uvedena u vreme stvaranja. Sigurno nijedan Hrišćanin ne veruje da je brak uspostavljen samo za Jevreje.

 

  • 3. Činjenica: Nije sve  samo držanje bilo kog dana

Svaka reč od Deset Božijih Zapovesti napisana je Njegovom rukom u kamenu. Svaka reč je važna i ozbiljna. Nema  ni jednog misterioznog ili dvosmislenog reda. Grešnici i Hrišćani, učeni i i nenaučeni, nisu zbunjeni u vezi sa rečju "sedmi dan". Zašto dakle onda omalovažavaju te reči ako se svaka druga reč u zapovestima smatra  nepromenljivom?

   Sotona želi da svet prihvati nedelju kao dan koji je on izabrao za obožavanje, ali i svaki drugi dan mu je dobar, sve dok to predstavlja kršenje Božije zapovesti.

   Knjiga o stvaranju opisuje originalnu subotu na ovaj način:"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1.Mojs. 2:1-3).

   Koji je dan Bog blagoslovio i posvetio? Sedmi dan.  Na koji način on treba da se drži svetim? Odmorom. Može li se bilo koji od ostalih šest dana držati svetim? Ne. Zašto? Zato što Bog nije zapovedio da se odmara drugim danima, već da se radi. Da li Božiji blagoslov donosi neku razliku? Naravno.  Roditelji se mole Bogu da blagoslovi njihovu decu zato što veruju da će to doneti promenu. Sedmi dan je drugačiji od svih ostalih dana, zato što nosi Božiji blagoslov.

   Da li je Bog ikada dao čoveku privilegiju da sam bira taj dan? Ne, zapravo, Bog je potvrdio u Bibliji da je subota uređena i zapečaćena Njegovom božanskom silom. U 2. Mojsijevoj 16. možemo čitati da je za 40 godina, Bog pravio po tri čuda svake sedmice kako bi pokazao Izrailjcima koji dan je svet: 1. Mana nije padala u sedmi dan; 2. Oni nisu mogli da je čuvaju za sledeći dan, bez da se pokvari; 3. Samo kada se trebala sačuvati za subotu, mana je ostajala sveža i ukusna.

   Međutim, neki Izrailjci su imali istu ideju kao i mnogi Hrišćani danas, Oni su pretpostavili da je u redu posvetiti bilo koji dan: "I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?" (2.Mojs.16:27,28).

   Bog ih je prekorio za kršenje Njegovog zakona jer ga nisu poštovali. Da li bi Bog isto učinio danas kada su u pitanju svi oni koji krše subotu? Sigurno. On je isti juče, danas i zauvek (Jevrejima 13:8).

Ipak, zbog čega, konkretno sedmi dan ? Pogledaj "Zašto sedmi dan?" ispod.

 

  • 4. Činjenica: Mi znamo za pravi sedmi dan

Neki odbacuju sedmi dan uvereni da mi ne možemo jasno znati u koji dan, danas on pada  i zbog toga im je u redu da izaberu bilo koji . Ali to je zabluda. Evo dokaza koji identifikuju pravu subotu.

1: Prema Svetom Pismu, Hristos je umro u petak, ustao u nedelju, prvi dan sedmice. Praktično sve crkve to priznaju svetkujući Uskršnju nedelju i Veliki petak. "On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:52-56).

   Ovo je jedan jasan dokaz da je Isus umro dan pre subote! Dan Njegove smrti, bio je "dan pripreme" jer je to bilo vreme kada se spremalo za subotu. Zapazite da su žene odmarale u subotu "prema zakonu". Zapovest kaže "Sedmi dan je subota", zato mi znamo da su oni odmarali u subotu. Odmah zatim sledeći stih kaže: "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali nađoše kamen odvaljen od groba" (Luka 24:1,2).

2: Kalendar nije bio promenjen tako da to  napravi pometnju dana u sedmici. Kao što znamo da su Isus i Njegovi sledbenici svetkovali isti dan koji je Mojsije svetkovao, možemo biti spokojni da je i naš sedmi dan isti dan koji je Isus svetkovao. Papa Grgur XII je napravio promenu kalendara 1582, ali se nije mešao u sedmični ciklus. Šta je Papa Grgur uradio sa kalendarom? On je petak, 5.Oktobar 1582. promenio u petak, 15, 1582. Nije menjao sedmični ciklus.

3: Jevreji su svetkovali sedmi dan još od Avramovog vremena i još uvek ga svetkuju i danas.

4: Preko 100 jezika na zemlji koriste reč "Shabbat" za subotu. Na primer Španska reč za subotu je "Sabado", što znači "Shabbat", Čak i kod nas naziv "subota" je istog porekla. Šta to govori? Govori da kada su svi ti jezici davno nastali, subota je prihvatana kao Shabbat (dan odmora) i njeno se ime sačuvalo u samom nazivu dana.

  • 5. Činjenica:  Subota nije uspomena na izbavljenje iz Egipta

Tekst koji podupire ovo ubeđenje uzet je iz Starog Zaveta: "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora" (5.Mojsijeva 5:14, 15).

   Neki ljudi zaključuju da ovo znači da je Bog dao subotu kao uspomenu na Izlazak iz egipta. Međutim, priča iz knjige postanja o uvođenju subote (1.Mojsijevа 2,1-3) kao i tekst  četvrte Božije zapovesti (2.Mojsijevа 20:11) otkrivaju nam da je sedmi dan - subota u stvari uspomena na stvaranje.

   Ključ razumevanja ova dva stiha leži u reči "služiti". Bog je rekao: "I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj".  A u rečenici pre toga, On ih podseća "da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti". Drugim rečima, njihovo iskustvo iz Egipta kao sluge, treba da ih podseti da budu pravedni prema svojim slugama pružajući i njima subotni odmor.

   Nije bilo neuobičajeno da ih Bog vraća na izlazak iz Egipta, kako bi im dao potsticaj da poštuju zapovesti. U 5.Mojsijevoj, jedan drugi tekst kaže :"Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i ne uzimaj u zalogu haljine udovici. Nego se opominji da si bio rob u Misiru, i da te je iskupio odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovedam da ovo činiš" (5.Mojsijeva 24:17,18).

   Zapovest o suboti, nije im ostavljena da podseća na izlazak iz Egipta, već im je Bog rekao da im Njegova dobrota, koju je pokazao izvodeći ih iz ropstva, daje jak razlog da ljubazno postupaju sa njihovim slugama u subotu i tretiraju pravedno strance i udovice.

   Na isti način, Bog im je govorio u  3. Mojsijevoj :"Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; budite, dakle, sveti, jer sam ja svet" (3.Mojsijeva 11:45).

  • 6. Činjenica: Subota nije namenjena da bude uspomena na Vaskrsenje

Istina je da je Isus vaskrsao u Nedelju. To je jedan od ključnih trenutaka u istoriji sveta. Ipak, nigde Biblija ne spominje da nedelju trebamo držati svetom. Mnogi drugi, značajni događaji desili su se na određene dane u sedmici, ali nam nije zapoveđeno da ih držimo svetim.

   Postoji, naravno uspomena na vaskrsenje koja je zapoveđena u Bibliji, ali to ne određuje novi dan svetkovanja. Pavle je napisao "Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rimljanima 6:4). Krštenje je uspomena Hristove smrti i vaskrsenja. Sa druge strane, subota je uspomena na stvaranje.

  • 7. Činjenica: Subota će biti svetkovana kroz večnost

Subota je Božija uredba koja ima snažnu svrhu. Ona je Njegova potvrda - Njegov pečat nad celim svetom i nad svakim ljudskim životom. To je takođe i znak otkupljenja koje On nudi svakom od nas ponaosob.

   To je svakako razlog da održi Subotu kroz večnost. "Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod" (Isaija 66:22,23).

   Subota je toliko dragocena Bogu, da će je Njegov narod svetkovati kroz sva vremena na predivnoj novoj zemlji koja će nastati. Ako je ona tako dragocena Njemu, zar ne bi prebala da bude dragocena i nama? Ako ćemo je svetkovati kroz večnost, zašto je ne bismo držali i sada u znak poslušnosti Njemu?

   Lako je shvatiti zašto đavo i dalje vodi očajničku bitku protiv  subote. On je delovao kroz ponos tradicije, kroz dezinformacije i religijoznu netrpeljivost da bi uništio svetost Božijeg posebnog znaka autoriteta.

   Ali zajedno sa tim činjenicama o suboti, Bog može dati svakom Hrišćaninu i hrabrosti da poštuje subotnu zapovest kao naročit znak naše ljubavi i odanosti.

   Trebalo bi nam biti dužnost da držimo sedmi dan svetim. Ipak, to ne treba da bude teret.  U vreme lažnih bogova i spiritizma, ateističke evolucije i uporne ljudske tradicije, svet treba subotu više nego ikad. Ona je više nego test naše odanosti Tvorcu. Ona je više nego samo znak našeg posvećivanja kroz Njegovu silu.  To je Njegovo obećanje trajnog, večnog dara obnove.


 

Još interesantnih činjenica...


  • Jedna nevažna zapovest ?

Bog je pojasnio da bez obzira na osećanja, oni koji krše subotu, krivi su  za kršenje Njegovog zakona. Jakov objašnjava da je greh prekršiti makar i jednu od Deset zapovesti:"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona" (Jakov 2:10,11).

   Većina zapovesti počinje sa rečima: "Ne čini", ali četvrta zapovest počinje sa rečima "Seti se". Zbog čega? Zbog toga što ih je Bog želeo podsetiti na nešto što je već postojalo, ali se zaboravilo.

  • Zašto sedmi dan?

Zašto je Bog blagoslovio sedmi dan kao dan bogosluženja? Zato što je stvorio svet za šest dana. To je uspomena na rođenje sveta, način da se zapamti Njegovo moćno delo.

   Može li dakle, uspomena na subotu biti promenjena? Ne, jer ukazuje na nekadašnje ostvareno delo. Može li se datum nečijeg rođenja promeniti? Istorija bi se morala ponoviti da bi to bilo izvodljivo. Isto je i sa sedmim danom, mi možemo i neki drugi dan nazvati subotom, ali to ne znači da je tako.

  • Gornja soba

Oni koji veruju da se nedelja slavi u čast Isusovog vaskrsenja, često citiraju susret sa učenicima u gornjoj sobi, jer se to desilo istog dana kada je On ustao iz groba. Oni tvrde da je to okupljanje značilo proslavljanje Njegovog vaskrsenja. Međutim, Biblijski zapis događaja otkriva drugi splet okolnosti.

   Marko je zapisao da čak iako su se učenici suočili sa očevidnom pričom Marije, oni nisu verovali:"I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše. A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao" (Marko 16:11-14).

   Očigledno, niko od učenika u gornjoj sobi nije verovao da je On ustao iz mrtvih, tako da nisu mogli "radosno" proslavljati vaskrsenje. Jovan objašnjava njihov razlog za zajedničko okupljanje ovim rečima:"A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog..." (Jovan 20:19).




Tags: Važna pitanja, Proširena Tema, 7 činjenica o sedmom danu