Articles Tagged ‘Istorija Sedmog Dana,’

Kako je došlo do promene?


Kako je promena nastupila, zamenjujući subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od pitanja sa kojim se često susreću Hriščani danas. Na žalost, problem nije tako često javno ispitivan iz razloga koje ćemo mi ovde razmotriti.

  • Nema promene dokumentovane u Bibliji

biblie earth

Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tiče promene doktrine o Suboti. Sedmi dan - subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne samo da je Isus bio savršen primer  sedmičnom svetkovanju sedmog dana-Subote, već su i svi Njegovi učenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle, nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slučaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o danu svetkovanja. Obrezivanje, hrana prinošena idolima i ostali Jevrejski običaji su spremno osporavani od strane ne-jevrejskih Hrišćana u crkvi, ali mnogo važnije - sedmično svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena nije načinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, kao ni u vremenu samog stvaranja. Da je kojim slučajem došlo do zamene subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim Jevrejskim Hrišćanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge.

  • Istorija nam pruža neke dokaze

Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da će otpadništvo zauzeti mesto, vrlo brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da će doći do odstupanja od istine. Ne mora se ići mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je počeo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišćanstvo i paganstvo. U isto vreme, jaka anti-jevrejska osećanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne interpretacije su počele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.

  • Konstantinovo preobraćenje

Konstantin

U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, početkom četvrtog veka, desile su se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišćanski Imperator Rimskog Carstva. Priča njegovog preobraćenja je postala vrlo dobro poznata studentima starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reči na latinskom "Pod ovim znakom ćeš pobeđivati". Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da postanu Hrišćani. Dao je objavu da se svi vojnici - pagani moraju preobratiti u Hrišćane i postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo paganaca je ušlo u Hrišćanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, čemu su nastavili da budu posvećeni. Mnogobrojni njihovi običaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.

  • Obožavanje Sunca

romansungod

Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanična religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveći konkurent novoj Hrišćanskoj religiji. Posedovala je svoju ličnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takođe je imala i jedan zvanični dan obožavanja, putem čega se odavao naročiti značaj suncu. Taj dan se nazivao "Prečasni Dan Sunca." Bio je prvi dan u sedmici i odatle potiče naziv "Sunday" (Dan Sunca). Kada je Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan svetkovanja nedelju umesto Hrišćanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i njegovih sledbenika. Međjutim, put za to je već bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osećanja doprinesu da mnogi Hrišćani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti kako je promena nametnuta Hrišćanstvu kroz snažni građanski zakon, a od strane Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naći u bilo kojoj pouzdanoj enciklopediji. Osećanja koja su gajili ti rani Hriščani - da Jevreje ne treba slediti više nego što  je neophodno,  pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.

  • Istorijska pozadina

Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolička Crkva je pojačala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je načinjeno mnogo zvaničnih izjava od strane Katoličkih izvora tvrdeći da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom - Nedelja.  "Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu".

   Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grčog na Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišćansko mišljenje po pitanju dana odmora. On piše: "Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji će da posluži kao  predstavnik Mitre na zemlji. Rimski Imperator je po svemu sudeći bio jasno označen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu Hrišćanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišćanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rođendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov rođendan" (Istorija Hrišćanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).

   Posmatrajući malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi "Neznabošci su bili idolopoklonički narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno nedelju načiniti danom odmora crkve. U tom času bilo je neophodno za crkvu da ili da prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem njihovog dana".  Druga izjava, vrlo slična ovoj može se naći u North British Review.

   Izjava u Katoličkoj Enciklopediji Vol.4,p.153. "Crkva je nakon promene dana odmora sa Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila treću zapovest nedelji, danu koji treba držati svetim kao Gospodnji dan".

  • Rimokatolička Crkva preuzima zasluge za promenu

st peters square

Citat iz Katoličke press štampe u Sidneju, Australija. "Nedelja je Katolička institucija i njen zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katoličkim principima." Od početka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog sedmičnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi".List "Katoličko Ogledalo" iz 18. Septembra 1894 ovako to objašnjava: "Katolička crkva je za više od hiljadu godina pre postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u nedelju".

   U prilog ovim tvrdnjama pročitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz "Preobražaja Katehizma Katoličke doktrine" od prečasnog Peter Giermann-a.
"Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju".

   Drugi je od prečasnog Steven Keenan's-a - "Doktrinarni Katehizam", gde čitamo sledeće: "Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moć da uspostavlja pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moć, ne bi mogla uticati na to da se skoro svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za koju nema autoriteta u Svetom Pismu".

   Zatim iz knjige Kardinala Gibbona "The Question Box, p.179": "Ako je Biblija jedini putokaz za Hrišćane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa Jevrejima. Zar nije čudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog učitelja, nedosledno prate, u ovom slučaju tradiciju Katoličke Crkve?"

   Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) "Ali s' obzirom da je Subota, a ne Nedelja određena u Bibliji, zar nije čudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to je nedoslednost, ali ta promena je načinjena oko petnaest vekova pre nego što je Protenstantizam rođen i vremenom, običaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede taj običaj, iako on počiva na autoritetu Katoličke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katoličke sekte odcepile kao dečak što beži od kuće, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili uvojak njene kose".

   To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po bibliotekama. Ne čitamo ovde nešto jednostrano, već nam je cilj da vam pružimo jednu nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katoličke crkve date u javnosti, mi ih ne čitamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.

Joe Crews Radio Sermon Library

 

Koncil u Trentu


Reformatori su često ukazivali da je Rimokatolička Crkva odstupila od istine koja se nalazi u pisanoj reči. "Pisana reč," "Biblija i samo Biblija", "Tako veli Gospod", su bili njihovo geslo; i "Sveto Pismo, pisana reč, kao jedino merilo", bila je istaknuta platforma Reformacije i Protenstantizma.

  • Samo  Pismo ili Pismo i tradicija?

koncil u trentu

Pismo i tradicija, Biblija kao interpretacija Crkve i usklađivanje sa jednodušnom saglasnošću Oca je bio stav i izjašnjavanje Rimokatoličke Crkve. Bio je to glavni predmet sabora u Trentu, koji je sazvan da posebno razmotri pitanja koja su se postavljala i širila uticajem reformatora pred očima Evrope. Prvo važno pitanje u pogledu vere, koje je razmatrano od strane sabora, bilo je pitanje koje se ticalo ovog slučaja.

   Bilo je jakih struja, čak i među Katolicima koji su bili za napuštanje tradicije i prihvatanje "samo Svetog Pisma" kao standarda autoriteta. Taj stav se toliko odlučno održavao kroz debate koncila,  da su legati za papu pisali njemu, kako postoji jaka tendencija da se u potpunosti izdvoji tradicija i postavi Sveto Pismo kao jedini vrednosni standard. Ali, ako bi se to izvelo, očigledno bi to bio dug put ka opravdavanju tvrdnji Protestanata. Ova kriza, koja sa razvijala nad ultra-Katoličkim delom koncila, pokrenula je nameru da se ubede ostali o tome kako su "Pismo i tradicija" jedino sigurno tlo. Ako se to uspe postići, koncil bi sproveo izdavanje dekreta, osuđujući Reformaciju, dok se u drugom slučaju to ne bi desilo. O pitanju se raspravljalo dan za danom, dok koncil nije doveden do zastoja.

  • Nadbiskup Ređa (Reggio)

Napokon, posle dugačkih i intenzivnih mentalnih napora, nadbiskup iz oblasti Ređa, došao je na sabor sa sledećim jakim argumentom, grupi koja se držala jedino Pisma:

   "Protestanti tvrde da se drže samo Svetog Pisma. Oni se izjašnjavaju da drže samo Pismo, kao jedinu standard vere. Oni opravdavaju svoj revolt izgovorom da je Crkva odstupila od pisane reči i da sledi tradiciju. Sada, to što Protestanti tvrde da se drže jedino pisane reči nije istina. Njihovo učenje o držanju samo Svetog Pisma kao standarda vere je lažno. Dokaz: Pisana reč nedvosmisleno nalaže poštovanje sedmog dana-subote. Oni ne poštuju sedmi dan, već ga odbacuju. Ako zaista drže Sveto Pismo kao jedini standard, trebali bi da poštuju sedmi dan, kao što je to naloženo u Svetom Pismu. Oni ne samo što odbacuju poštovanje Subote iz pisane reči, već su takođe usvojili  i praktikuju svetkovanje nedelje, za koju je odgovorna jedino tradicija Crkve. Kao rezultat toga, tvrdnje da se drže 'Pisma kao jedinog standarda' otpadaju i doktrina 'Pismo i tradicija' je upotpunosti usvojena, Protestanti su sami sebi sudije."

augsburgka ispovestZa Protestante sopstvena izjava vere - Augsburgška Ispovest, 1530. bila je jasno potvrđivanje da je svetkovanje Gospodnjeg dana (nedelje) bilo postavljeno jedino od strane Crkve.

   Argument je bio pozdravljen na koncilu kao sama Inspiracija; stranka koja je zastupala  princip "Jedino Sveto Pismo", je izgubila bitku;  koncil je jednoglasno osudio protestantizam i celu Reformaciju kao samo jedan nepravedni revolt prema zajedništvu i autoritetu Rimokatoličke Crkve; te su to prosledili, 8. aprila 1546, proglašavanjem dveju uredbi, od kojih prva uspostavlja, pod anatemom, da Sveto Pismo i tradicija treba da se prihvate i poštuju podjednako, i da su deutero-kanonske knjige (apokrifi) deo kanona Svetog Pisma.

  • Nedoslednost donosi poraz

Tako je nedoslednost u Protenstantske prakse učenja, dala rimokatoličkoj crkvi dugo priželjkivanu i nestrpljivo željenu poziciju sa kojom će osuditi Protestantizam i celu Reformaciju kao jednu sebično-ambicioznu pobunu protiv Crkvenog autoriteta. I u toj vitalnoj kontraverzi, ključ glavne i krajnje izraženosti Protestantske protivrečnosti, bilo je odbacivanje subote Gospodnje, sedmog dana, koji je zapoveđen u Svetom Pismu i usvajanje svetkovanja nedelje koju je usvojila Rimokatolička Crkva.

- Romes' Challenge,p. 25-27

Sedmi dan tokom vekova - 1. Vek


  • Sedmi dan tokom vekova - 1. Vek

 

"Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu." Isus, (Matej 24:20)

  Institucija Subote  

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini"  (1. Mojsijeva 2:1-3)

  Isus

"I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita" (Luka 4:16)

"I gle, pristupi mu neko i reče - Učitelju blagi, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? A On mu reče: što me zoveš blagim? Niko  nije blag osim jednoga Boga. Ako želiš ući u život, drži zapovesti." (Matej 19:16-17).

"Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu." (Matej 24:20).

Isus je naložio svojim učenicima da se mole, kada budu morali da beže pred razorenjem Jerusalima, da se njihovo bežanje ne bi dogodilo u Subotu. To se kasnije i ostvarilo, 70. godine.

 Njegovi Sledbenici

"Vrativši se, pripremiše miomirise i pomasti, a u Subotu mirovaše po zakonu" (Luka 23:56).

 Apostol Pavle
"I Pavle po običaju svome, uđe k' njima, i tri Subote je razgovarao sa njima iz pisma" (Dela 17:2).

 Pavle i Neznabošci

"A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A u drugu subotu sabra se skoro sav grad da čuju reči Božije." (Dela 13:42,44)

Ovde vidimo da su se nezabošci sakupljali u svom gradu u Subotu. Može se primetiti da to nije bilo sakupljanje u sinagogi, jer u stihu 44. piše da se gotovo sav grad sakupio zajedno, dok stih 42. kaže da su tražili da čuju poruku i sledeće subote.

 Jovan

"Bejah u duhu u dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10; Bakotić) Uporediti: (Marko 2,28;  Isaija 58:13;  2.Mojsijeva 20:10). Ovi stihovi jasno ukazuju na subotu kao dan Gospodnji.

Josip  Flavije  (Titus Flavius Josephus 37–c. A.D. 100)

"Nema ni jednog Grčkog grada, niti bilo kojieg varvarskog, ili bilo koje da su nacije, gde običaji odmaranja u sedmi dan nisu prisutni"
(M'Clatchie, "Notes and Queries on China and Japan" (edited by Dennys), Vol 4, Nos 7, 8, p.100.)
Filon Aleksandrijski  (Philo Of Alexandria 20 BC–50 AD)

"Proglašava se da sedmi dan bude svetkovina, ne ovoga ili onoga grada već univerzuma.
(M'Clatchie, "Notes and Queries," Vol. 4, 99


Sedmi dan tokom vekova - 2. Vek


   "Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti našeg Spasitelja" - A Learned Treatise of the Sabbath, p. 77

 Rani Hrišćani

   "Primitivni Hriščani su imali veliko poštovanje za Subotu, i provodili su dan u odanosti i propovedanju. U  to nema sumnje, jer su tu praksu preuzeli od samih Apostola, što se sa svrhom pojavljuje u nekoliko spisa." "Dialogues on the Lord's Day", p. 189. London: 1701, By Dr. T.H. Morer (A Church of England divine).

  Rani Hrišćani

   "...Subota je bila jaka veza koja ih je ujedinila sa životom svih naroda, i čuvanjem Subote svetom, oni su pratili ne samo primer, već zapovest Isusa." "Geschichte des Sonntags," pp.13, 14

  Hrišćani u 2. Veku

   "Ne-jevrejski Hrišćani su takodje svetkovali Subotu," Gieseler's "Church History," Vol.1, ch. 2, par. 30, 93.

  Rani Hrišćani

   "Primitivni Hrišćani su svetkovali Jevrejsku Subotu;...dakle, Hrišćani, su za dugo vreme zajedništva, održavali njihove skupove uoči Subote, u kojima su neki delovi zakona čitani, i to se nastavljalo tokom vremena sve do Laodikejanskog Koncila." "The Whole Works" of Jeremy Taylor, Vol. IX,p. 416 (R. Heber's Edition, Vol XII, p. 416).

  Rana Crkva

"Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti našeg Spasitelja" - "A Learned Treatise of the Sabbath," p. 77

Bitno: Pod "Gospodnji Dan" ovde autor misli na Nedelju, a ne na pravi Sabbath, kako ga Biblija upotrebljava. Ovaj citat prikazuje na dolazak korišćenja Nedelje u ranim vekovima ubrzo posle smrti Apostola. Pavle Apostol je predskazao veliki "otpad" od Istine koji će zauzeti mesto odmah nakon njegove smrti.

  Drugi, Treći, Četvrti Vek

"Od Apostolskog vremena pa sve do Laodikejanskog konicla koji se dogodio oko 364. godine, sveto poštovanje Jevrejske Subote se nastavljalo, što se može dokazati kroz mnoštvo autora, uprkos koncilskom dekretu koji stoji nasuprot tome." "Sunday a Sabbath." John Ley, p.163. London: 1640.