Articles Tagged ‘Sedmi dan tokom vekova,’

Sedmi dan tokom vekova - 1. Vek


  • Sedmi dan tokom vekova - 1. Vek

 

"Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu." Isus, (Matej 24:20)

  Institucija Subote  

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini"  (1. Mojsijeva 2:1-3)

  Isus

"I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita" (Luka 4:16)

"I gle, pristupi mu neko i reče - Učitelju blagi, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? A On mu reče: što me zoveš blagim? Niko  nije blag osim jednoga Boga. Ako želiš ući u život, drži zapovesti." (Matej 19:16-17).

"Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu ni u subotu." (Matej 24:20).

Isus je naložio svojim učenicima da se mole, kada budu morali da beže pred razorenjem Jerusalima, da se njihovo bežanje ne bi dogodilo u Subotu. To se kasnije i ostvarilo, 70. godine.

 Njegovi Sledbenici

"Vrativši se, pripremiše miomirise i pomasti, a u Subotu mirovaše po zakonu" (Luka 23:56).

 Apostol Pavle
"I Pavle po običaju svome, uđe k' njima, i tri Subote je razgovarao sa njima iz pisma" (Dela 17:2).

 Pavle i Neznabošci

"A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore. A u drugu subotu sabra se skoro sav grad da čuju reči Božije." (Dela 13:42,44)

Ovde vidimo da su se nezabošci sakupljali u svom gradu u Subotu. Može se primetiti da to nije bilo sakupljanje u sinagogi, jer u stihu 44. piše da se gotovo sav grad sakupio zajedno, dok stih 42. kaže da su tražili da čuju poruku i sledeće subote.

 Jovan

"Bejah u duhu u dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10; Bakotić) Uporediti: (Marko 2,28;  Isaija 58:13;  2.Mojsijeva 20:10). Ovi stihovi jasno ukazuju na subotu kao dan Gospodnji.

Josip  Flavije  (Titus Flavius Josephus 37–c. A.D. 100)

"Nema ni jednog Grčkog grada, niti bilo kojieg varvarskog, ili bilo koje da su nacije, gde običaji odmaranja u sedmi dan nisu prisutni"
(M'Clatchie, "Notes and Queries on China and Japan" (edited by Dennys), Vol 4, Nos 7, 8, p.100.)
Filon Aleksandrijski  (Philo Of Alexandria 20 BC–50 AD)

"Proglašava se da sedmi dan bude svetkovina, ne ovoga ili onoga grada već univerzuma.
(M'Clatchie, "Notes and Queries," Vol. 4, 99


Sedmi dan tokom vekova - 10. Vek

Škotska


"Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora." Istorija Škotske od Rimske okupacije, Vol. I, S.96. Andrew Lang (A history of Scotland from the Roman Occupation, Vol. I, p.96.)
Crkva na istoku - Kurdistan


"Nestorijanci nisu jeli svinjetinu i svetkovali su subotu. Oni nisu verovali ni u oralnu ispovesti, niti u čistiliše." Schaff-Herzog, "Nova enciklopedija religijskog znanja", članak. "Nestorijanci." ("The New Encyclopaedia of Religious Knowledge," art. "Nestorians.")


Valdežani


"I zato što  su svetkovali nijedan drugi dan osim Subotnog dana, zvali su ih Insabathas, tako da kažu, da su svetokvali Subotu." Luterovi predhodnici" str. 7, 8. (Luther's "Fore-Runners", PP. 7, 8)


Rimokatolički pisci pokušavaju da izbegnu apostolskp poreklo Valdenžana, tako da izgleda da je jedino rimska crkva apostolska, a da su sve druge kasnije i novije. I iz tog razloga oni pokušavaju da kažu da Valdenžani potiču od Petra Valda iz dvanaestog veka.  Dr. Petar Allix kaže:


"Neki protestanti, u ovom slučaju, su upali u zamku koja je bila postavljena za njih... Apsolutno je pogrešno shvatanje da je te crkve ikada uspostavio  Petar Valdo... to je čisti falsifikat." Drevna Crkva Pijemonta, str.192, Okford: 1821 (Ancient Church of Piedmont, pp.192, Oxford: 1821)


"Nije tačno, da je Valdo dao to ime stanovnicima te doline: zvali su ih Valdenžanima ili Vod, pre njegovog vremena,  prema dolinama u kojima su živeli. " isto str., 182


Sa druge strane, on je "prozvan Valdus, ili Valdo, jer je primio svoja verska shvatanja od stanovnika doline." Istorija hrišćanske crkve, Villiam Jones, Vol. II, str.2. (History of the Christian Church, William Jones, Vol II, p.2)

Sedmi dan tokom vekova - 11. Vek

Škotska

"Oni su smatrali da je  subota pravi šabat na koji se treba uzdržavati od posla."
 |Keltska Škotska, izd. 2, str. 350|  (Celtic Scotland, Vol. 2, p. 350)

"Radili su nedeljom, ali su držali subotu na način subotnog odmora... Margareta je ovo ukinula."     
| Istorija Škotske od Rimske okupacije, vol. I, S.96. |  
(A history of Scotland from the Roman Occupation, Vol. I, p.96. Andrew Lang)

"Bio je to još jedan njihov običaj da zanemaruju svetost dana Gospodnjeg (nedelje), tako što su sebe posvetili svakoj vrsti ovozemaljskog poslovanja u njemu, baš kao što su radili drugim danima. Da je ovo bilo u suprotnosti sa zakonom, ona (Kraljica Margareta) im je pokazala i rezonovanjem kao i autoritetom. 'Hajde da poštujemo dan Gospodnji,' rekla je ona, 'zbog vaskrsenja Gospoda našega, koji se dogodio na taj dan, i hajde da više ne radimo ropske poslove u njemu; imajući u vidu da smo u ovom danu bili otkupljeni iz ropstva đavolu. Blagosloveni papa Grgur ovo isto potvrđuje."
|Život svete Margarete, Turgot, str. 49 (Biblioteka Britanskog Muzeija)|
(Life of Saint Margaret, Turgot, p. 49 (British Museum Library))

(Istoričar Skene je komentarisao rad Kraljice Margarete) "Njena sledeća tačka je bila da oni nisu propisno svetkovali dan Gospodnji, ali u ovom slučaju se čini da su oni sledii običaj za koji imamo tragove u ranoj Crkvi Irske, zbog koje su svetkovali  subotu kao šabat u koji su se odmarali od svih svojih poslova." |Skene, Seltik Škotska, vol.2, str. 349|  ("Celtic Scotland," Vol.2, p. 349)

Škotska  i Irska

"T. Ratcliffe Barnett, u svojoj knjizi o vatrenoj katoličkoj kraljici Škotske koja je 1060. bila prva koja je pokušala da uništi bratstvo Kolumba, piše: 'U ovom slučaju Škoti su možda zadržali tradicionalnu praksu drevne irske crkve koja je svetkovala subotu kao dan odmora umesto nedelje.' (Barnett)
| Margarita iz Škotske: Kraljica i Svetac str.97 |("Margaret of Scotland: Queen and Saint," p.97)

Koncil i Klermontu

"Tokom prvog krstaškog rata, papa Urban II je proglasio na konciclu u Klermontu (1095. posle Hrista) da subota bude izdvojena u čast Bogorodice."  |Istorija subote, str.672 |
(History of the Sabbath, p.672)

Konstantinopolj

"Zato što svetkujete subotu sa Jevrejima i Dana Gospodnjeg sa nama, izgleda da imitirate sa takvim poštovanjem sektu Nazarena."  |Migne, Patrologija Latina, vol 145, str.506| ;
takođe Hergenroether, Fotije, vol 3, str.746 (Nazarećani su bili hrišćanska denominacija.)
(Migne, "Patrologia Latina," Vol. 145, p.506; also Hergenroether, "Photius," Vol. 3, p.746.)

Grčka Crkva

"Poštovanje subote je, kao što svi znaju, predmet gorke rasprave između Grka i Latina." |Neal Istorija Svete Istočne crkve, "vol 1, str. 731. (Pozivajući se na razdvajanje grčke crkve od latinske 1054.)|  ("A History of the Holy Eastern Church," Vol 1, p. 731.)

Sedmi dan tokom vekova - 12. Vek

Lombardija

"Tragovi svetkovaoca subote se nalaze u vreme Gregura I, Grgura VII, i u dvanaestom veku u Lombardiji." Strong's Ciclopaedia, 1, 660

Španija (Alfons iz Aragona)

"Alfonse, kralja Aragona, itd, svim arhiepiskopima, episkopima i svima ostalima... 'Mi vam naređujemo da jeretike, naime, Valdenžane i Insabbate, treba proterati daleko od Božjeg lice i od svih katolika i da im se naredi da odstupe iz našeg kraljevstva . '" Marianse, Praefatio u Lucam Tudensem, iz "Macima Gibliotheca Veterum Patrum," Vol.25, p.190

Mađarska, Francuska, Engleska, Italija, Nemačka

(Pozivajući se na svetkovatelje Subote u Pasagini) "Širenje jeresi u ovom trenutku je gotovo neverovatno. Od Gulgaria do Ebroa, od serverne Francuske do Tibara, svuda ih susrećemo. Cele države su zaraženi, poput Mađarske i južne Francuske ; a oni obiluju u mnogim drugim zemljama, u Nemačkoj, u Italiji, u Holandiji, pa čak i u Engleskoj su uložili svoje napore ". Dr Han, "Gesch. Der Ketzer." 1, 13, 14

Valdenžani

"Među dokumentima, imamo od istog naroda, objašnjenje deset zapovesti koje je Boyer datirao da su iz 1120. Svetkovanje subote prestankom svih zemaljskih poslova je određeno." Blair, Istorija Valdenžana, Vol.1, str. 220 (Blair, History of the Waldenses, Vol.1, p. 220)

"Robinson daje prikaz nekih Valdenžana iz Alpa, koji su bili pozvani Sabati, Sabatati, Insabatati, ali češće Inzabatati.  'Neko kaže da su tako nazvani od jevrejske reči subote, jer su oni držali da je subota Dan Gospodnji. '" Opšta istorija Baptističke Denominacija, vol.II, P. 413 (General History of the Baptist Denomination, Vol.II, P. 413)

Vels

"Postoji mnogo dokaza da je subota prevladavala na univerzitetu u Velsu 1115. godine posle Hrista, kada je prvi rimski episkop ustoličen u St. Davidu. Stare Velške crkve koje su držale subotu nisu ni tada podpuno savile kolena pred Rimom, nego su pobegle u svoja skrovišta." Lewis,"Baptisti sedmoga dana u Evropi i Americi", Vol.1, str.29  (Lewis, "Seventh Day Baptists in Europe and America," Vol.1, p.29)

Francuska

"Dvadeset godina Peter De Bruys je uzbunjivao južnu Francusku. On je pogotovo isticao dan svetkovanja koji je bio priznat u to vreme među keltskim crkvama Britanskih ostrva, među Pavlikijanima, i u velikoj crkvi Istoka, naime, da je to sedmi dan iz četvrte zapovesti."

Pasagini

Papsiki autor, Bonacursus, napisao je sledeće protiv "Pasagaina":  "Ne mali broj nego mnogi znaju šta su greške onih koji se nazivaju Pasagaini... Prvo, oni uče da trebamo da poštujemo šabat. Osim toga, uvećavajući svoju grešku, oni osuđuju i odbacuju sve crkvene oce i celu Rimsku crkvu." D'Achery, Spicilegium I, f.211-214; Muratory, Antq. Med. aevi.5, f.152, Hahn, 3, 209.

Sedmi dan tokom vekova - 13. Vek

"Inkvizitori... [izjavljuju] da znak jednog Vodua (Valdenžana Francuske), smatranim dostojnog smrti, je bio da je sledio Hrista i nastojao da poštuje Božje zapovesti.” Istorija inkvizicije u srednjem veku, "H. C. Les, vol.1 (History of the Inquisition of the Middle Ages)

Valdenžani

"Oni kažu da je blagosloveni papa Silvester Antihrist kji se pominju u poslanicama svetog Pavla koa sin pogibli. [Oni takođe kažu] da se treba svetkovati subota." Crkvena istorija drevne crkve iz Piemonta", str.169 (Ovo je prema istaknutom Rimokatoličkom autoru koji piše o Valdenžanima.) (Ecclesiastical History of the Ancient Churches ofPiedmont)


Francuska (Valdenžani)

Da bi u potpunosti uništio ove jeretike, papa Inoćentije III je poslao dominikanske inkvizitore u Francusku, a takođe i krstaše, obećavajući "potpuno oproštenje svih grehova onima koji su uzeli učešće u krstaškim pohodima... protiv albbigenza."Katolička enciklopedija, Vol. XII, članak  "Rejmond VI", str. 670 (Catholic Encyclopaedia, Vol.XII, art."Raymond VI," p. 670)


Francuska

Na hiljade Božjih sledbenika su mučeni do smrti od strane inkvizicije, živi sahranjivani, spaljenivani na smrt, ili iskomadani od krstaša. Dok su rupili grad Biterre, vojnici su pitali katoličke vođe kako mogu da znaju ko su bili jeretici; "Sve ih pobijte jer Gospod zna koji su Njegovi." Istorija inkvizicije, str.96 (History of the Inquisition, pp.96)


Francuska-kralj Luj IX, 1229

Objavio statut "Cupientes", u kome sebe obavezuje da očisti južui Francusku od jeretika kako su zvali svetkovaoce subote.
 

Valdenžani Francuske

"Jeres u Vodua, ili siromašnih ljudi Liona, je dosta stara, jer neki kažu da je ona  još od vremena pape Silvestra, a drugi kažu  da je još od apostola" Rimski inkvizitor, Reinerus Sacho, piše oko 1230. (The Roman Inquisitor)


FRANCUSKA-koncil u Tuluzu, 1229

Kanoni protiv svetkovaoca subote: "Kanon 3 - Gospodari različitih okruga trebaju pažljivo pretražiti vile, kuće i šume a skrovišta jeretika uništiti."

"Kanon 14 – Običnim članovima crkve nije dozvoljeno da poseduju knjige Starog ili Novog Zaveta." Hefele, 5, 931, 962


Evropa

"Pavlikijani, Petrobusinai, Passaginiani, Valdenžani i Insabatati su velike grupe svetkovaoca Subote u Evropi do 1250. godine nove ere."


Pasaginiani

Dr Hahn kaže da ako bi Pasaginiani se pozivai na 4. zapovest da podrže subotu, rimski sveštenici bi odgovorili, "Sabata simbolizuje večni počinak svetih."


Mongolija


"Mongolsko osvajanje nije poremetilo Crkvu Istoka. (Svetkovanje subote.) Naproti, jedan broj Mongolskih prinčeva i veći broj mongolskih kraljica su bili pripadnici ove crkve."

Sedmi dan tokom vekova - 2. Vek


   "Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti našeg Spasitelja" - A Learned Treatise of the Sabbath, p. 77

 Rani Hrišćani

   "Primitivni Hriščani su imali veliko poštovanje za Subotu, i provodili su dan u odanosti i propovedanju. U  to nema sumnje, jer su tu praksu preuzeli od samih Apostola, što se sa svrhom pojavljuje u nekoliko spisa." "Dialogues on the Lord's Day", p. 189. London: 1701, By Dr. T.H. Morer (A Church of England divine).

  Rani Hrišćani

   "...Subota je bila jaka veza koja ih je ujedinila sa životom svih naroda, i čuvanjem Subote svetom, oni su pratili ne samo primer, već zapovest Isusa." "Geschichte des Sonntags," pp.13, 14

  Hrišćani u 2. Veku

   "Ne-jevrejski Hrišćani su takodje svetkovali Subotu," Gieseler's "Church History," Vol.1, ch. 2, par. 30, 93.

  Rani Hrišćani

   "Primitivni Hrišćani su svetkovali Jevrejsku Subotu;...dakle, Hrišćani, su za dugo vreme zajedništva, održavali njihove skupove uoči Subote, u kojima su neki delovi zakona čitani, i to se nastavljalo tokom vremena sve do Laodikejanskog Koncila." "The Whole Works" of Jeremy Taylor, Vol. IX,p. 416 (R. Heber's Edition, Vol XII, p. 416).

  Rana Crkva

"Izvesno je da je starovekovna Subota bila prisutna i da je svetkovana (zajedno sa Gospodnjim danom) od strane Hrišćana Istočne Crkve, skoro tri stotine godina nakon smrti našeg Spasitelja" - "A Learned Treatise of the Sabbath," p. 77

Bitno: Pod "Gospodnji Dan" ovde autor misli na Nedelju, a ne na pravi Sabbath, kako ga Biblija upotrebljava. Ovaj citat prikazuje na dolazak korišćenja Nedelje u ranim vekovima ubrzo posle smrti Apostola. Pavle Apostol je predskazao veliki "otpad" od Istine koji će zauzeti mesto odmah nakon njegove smrti.

  Drugi, Treći, Četvrti Vek

"Od Apostolskog vremena pa sve do Laodikejanskog konicla koji se dogodio oko 364. godine, sveto poštovanje Jevrejske Subote se nastavljalo, što se može dokazati kroz mnoštvo autora, uprkos koncilskom dekretu koji stoji nasuprot tome." "Sunday a Sabbath." John Ley, p.163. London: 1640.

Sedmi dan tokom vekova - 3. Vek


"Sedmi dan-Subota je bila svetkovana od strane Hrista, Apostola i prvobitnih Hriščana, sve dok Laodikejanski Sabor nije praktično  sasvim ukinuo njen značaj." - "Dissertation on the Lord's Day," pp. 33, 34

  Egypt (Oxyrhynchus Papyrus) (200-250. nakon Hrista.)

"Osim ako napravite subotu pravom subotom (subotujete subotu, grčki), nećete videti Oca." "The oxyrhynchus Papyri," pt,1, p.3, Logion 2, verso 4-11 (London Offices of the Egypt Exploration Fund, 1898).

  Rani Hrišćani 3. vek  

"Ti ćeš svetkovati Subotu, zbog Njega koji je prestao sa svojim delom stvaranja, ali ne i od svog posla providjenja. To je odmor za razmišljanje o zakonu a ne za neiskorišćenost ruku." "The Anti-Nicene Fathers," Vol 7,p. 413. From "Constitutions of the Holy Apostles," dokument iz 3. i 4. veka

  Afrika (Aleksandrija) Origen  

"Nakon festivala neprekidne žrtve (raspeća), stavljen je drugi festival subote, što je prigodno za svakog ko je god pravedan među svetima - da isto tako drži praznik subote. Ostaje dakle sabatismos (subotovanje), to jest svetkovanje subote, narodu Božjemu (Jevrejima 4:9) . " "Homily on Numbers 23," par.4, in Migne, "Patrologia Graeca," Vol. 12,cols. 749, 750.

  Od Palestine do Indije  (Crkva na istoku)

"Već tako rano kao što je 225. godina posle Hrista, postojale su velike episkopije ili konferencije Crkve na Istoku (svetkovantelja subote) koje se protežu od Palestine do Indije. Mingana." "Early Spread of Christianity." Vol.10, p. 460.

  Indija (Budistička Kontraverza, 220. nakon Hrista.)

"Kushan dinastija Severne Indije sazvala je čuveni savet budističkih sveštenika u Vaisaliai, ne bi li ujednačila poštovanje svoje nedeljne subote među budističkim monasima. Neki su bili toliko impresionirani spisima Starog Zaveta da su počeli da svetkuju subotu" - "The Creed of Half Japan," p. 23.A Learned Treatise of the Sabbath," p. 77

  Rani Hrišćani  

"Sedmi dan-Subota je bila svetkovana od strane Hrista, Apostola i prvobitnih Hriščana, sve dok Laodikejanski Sabor nije praktično sasvim ukinuo njen značaj." - "Dissertation on the Lord's Day," pp. 33, 34

Sedmi dan tokom vekova - 9. Vek


Bugarska  

"Bugarska je u ranom razdoblju svog evangeliziranja učila da se posao ne bi trebao obavljati u subotu".
Responsa Nicolai Papae I and Con-Consulta Bulllllgarorum, Responsum 10, found in Mansi, Sacrorum Concilorum Nova et Amplissima Colectio, Vol.15; p. 406; also Hefele, Conciliengeschicte, Vol.4, sec. 478

(Papa Nikolas I, u odgovoru na pismo od Borisa, vladajućeg princa Bugarske).

"Pitanje 6 - kupanje je dopušteno u Nedelju.
  Pitanje 10 - Da se u nedelju prestane sa radom ali ne i  na Sabat".

  Hefele, 4,346-352, sec. 478

Bugari su praktikovali da odmaraju u subotu, Papa Nikolas je pisao protiv te prakse.


Konstantinopolj  

"Fotije, Patrijarh Konstantinopolja koji je optuživao papstvo i zbacio papu Nikolasa.  Jer nasuprot, kanonima oni su pritiskali  Bugare da poste subotom"

Photius, vonKard, Hergenrother, 1, 643

zapazite

Papstvo je pokušalo da osujeti reputaciju  sedmog dana insistirajući da svi tada treba da poste. Na taj način bi okrenulo  ljude nedelji, prvom danu, danu kada je prihvaćen Rim.


Atinjani
 
Kardinal Hergenroter je izjavio da su oni bili u bliskoj vezi  sa Imperatorom Mihajlom II (821-829) i svedoči da su oni svetkovali subotu.

Kirchengeschichte, 1, 527


Indija, Absinija   

"Svetkovanje sedmog dana-subote bilo je široko rasprostranjeno među vernicima crkve na istoku i Hrišćanima svetog Tome u Indiji. To se takođe praktikovalo i kod Abisinaca".


Bugarska  

"Papa Nikolas I u devetom veku, poslao je vladajućem princu Bugarske dugački dokument gde se između ostalog traži da se uzdržava od posla u nedelju. Ali ne i u subotu. Poglavarstvo Grčke crkve bilo je uvređeno mešanjem papstva proglašavajuće papu za isključenog".

Truth Triumphant, p. 223