Articles Tagged ‘100 činjenica o suboti,’

100 činjenica o suboti

Zašto držati subotu? Ko je objekt subote? Ko ju je uspostavio? Kada je uvedena i sa čije strane? Koji dan je pravi shabbat? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedelju, kakav Biblijski autoritet imaju za to? Neki se drže sedmog dana - subote, šta Sveto Pismo govori o tome? Činjenice u vezi sa ova dva dana, koje Reč Božija jasno iznosi:

 

  • Biblijske činjenice o suboti

 

  • Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2,1-3)

  • Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili  subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.

  • Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi  dan još uvijek Božji subotni dan.

  • Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)

  • On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)

  • Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)

  • Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.

  • Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.

  • Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.

  • Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)


 

  • Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)

  • To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske  nacije.

  • Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek  »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.

  • Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.

  • Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)

  • Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2.  Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.

  • Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)

  • Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)

  • Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)

  • Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)


 

  • Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)

  • Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)

  • Ona je  uzvišenim znakom  istinitog  Boga. (Jezekilj 20,20)

  • Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji  budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)

  • U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)

  • I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)

  • Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)

  • Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)

  • Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)

  • Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom  jevrejskom   subotom«   ili   »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)


 

  • Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)

  • Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.

  • Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)

  • Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)

  • Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.

  • On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku. (Marko 2,23-28)

  • Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je  treba svetkovati. (Matej 12,1-13)

  • Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)

  • On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)

  • Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)


 

  • Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)

  • Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)

  • Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)

  • Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)

  • Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)

  • Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)

  • Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju. (Dela 17,2.3)

  • Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)

  • U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)

  • Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.


 

  • Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.

  • Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.

  • Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.

  • Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.

  • Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.

  • Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.

  • U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.

  • Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)

  • Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke...« (Matej 5,17)

  • Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

 

 

  • Biblijske činjenice o nedelji

  • Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.

  • Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?

  • Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.

  • To nije činio nijedan prorok.

  • Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.

  • Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]

  • Bog nije počivao u taj dan.

  • Bog ga nikada nije blagoslovio.

  • Hristos nikada nije počivao u taj dan.

  • Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.

 

  • Apostoli su radili nedeljom.

  • Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.

  • Crkva je nikada nije blagoslovila.

  • Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.

  • Nlkada nije bila posvećena.

  • Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.

  • Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.

  • Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.

  • Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.

  • Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?

 

  • Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.

  • Nikada nije nazvana subotom.

  • Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.

  • Nigde nije nazvana danom odmora.

  • Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.

  • Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.

  • Isus je nikada nije spomenuo.

  • Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.

  • Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti ljudi.

  • Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.

 

  • Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.

  • Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korinćanima16,2)

  • U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
  • Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.

  • Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.

  • Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.

  • Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)

  • Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)

  • Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)

  • Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.