Articles Tagged ‘ dodatak,’

100 činjenica o suboti

Zašto držati subotu? Ko je objekt subote? Ko ju je uspostavio? Kada je uvedena i sa čije strane? Koji dan je pravi shabbat? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedelju, kakav Biblijski autoritet imaju za to? Neki se drže sedmog dana - subote, šta Sveto Pismo govori o tome? Činjenice u vezi sa ova dva dana, koje Reč Božija jasno iznosi:

 

  • Biblijske činjenice o suboti

 

  • Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2,1-3)

  • Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili  subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.

  • Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi  dan još uvijek Božji subotni dan.

  • Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)

  • On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)

  • Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)

  • Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.

  • Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.

  • Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.

  • Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)


 

  • Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)

  • To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske  nacije.

  • Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek  »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.

  • Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.

  • Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)

  • Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2.  Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.

  • Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)

  • Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)

  • Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)

  • Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)


 

  • Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)

  • Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)

  • Ona je  uzvišenim znakom  istinitog  Boga. (Jezekilj 20,20)

  • Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji  budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)

  • U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)

  • I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)

  • Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)

  • Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)

  • Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)

  • Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom  jevrejskom   subotom«   ili   »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)


 

  • Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)

  • Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.

  • Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)

  • Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)

  • Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.

  • On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku. (Marko 2,23-28)

  • Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je  treba svetkovati. (Matej 12,1-13)

  • Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)

  • On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)

  • Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)


 

  • Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)

  • Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)

  • Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)

  • Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)

  • Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)

  • Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)

  • Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju. (Dela 17,2.3)

  • Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)

  • U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)

  • Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.


 

  • Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.

  • Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.

  • Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.

  • Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.

  • Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.

  • Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.

  • U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.

  • Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)

  • Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke...« (Matej 5,17)

  • Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

 

 

  • Biblijske činjenice o nedelji

  • Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.

  • Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?

  • Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.

  • To nije činio nijedan prorok.

  • Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.

  • Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]

  • Bog nije počivao u taj dan.

  • Bog ga nikada nije blagoslovio.

  • Hristos nikada nije počivao u taj dan.

  • Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.

 

  • Apostoli su radili nedeljom.

  • Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.

  • Crkva je nikada nije blagoslovila.

  • Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.

  • Nlkada nije bila posvećena.

  • Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.

  • Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.

  • Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.

  • Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.

  • Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?

 

  • Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.

  • Nikada nije nazvana subotom.

  • Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.

  • Nigde nije nazvana danom odmora.

  • Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.

  • Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.

  • Isus je nikada nije spomenuo.

  • Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.

  • Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti ljudi.

  • Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.

 

  • Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.

  • Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korinćanima16,2)

  • U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
  • Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.

  • Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.

  • Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.

  • Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)

  • Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)

  • Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)

  • Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

 

Blagoslovi subote


 

Budući da je zakon duhovan, ne može se izbeći činjenica da je sveta subota duhovna institucija. Ona je dan "svetog sabora" (3. Mojsijeva 23:3). David je u svom Psalmu izrazio radost subotnjeg dana rečima, "Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše" (Psalam 42:4).

Kada počinje subota?


Može delovati neobično, ali od Stvaranja pa dalje kroz Biblijsko vreme, dani nisu počinjali i završavali se u ponoć, kao što je to slučaj danas. 1. Mojsijeva nam kaže "I bi veče i bi jutro, dan prvi" (1. Mojsijeva 1:5). Dan počinje kada se prethodni dan završi, zalaskom sunca. Mračni deo dana (veče) dolazi najpre, zatim svetli deo.

Kako da poštujem?


Četvrta zapovest kaže, "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ" (2. Mojs. 20:8).
Jednom kada ste razumeli subotu, sledeće logično pitanje koje vam se nameće je - kako da svetkujem dan od odmora?.

  • Pojednostavniti stvari

Koliko ste puta raspravljali o značenju deset zapovesti sa vašim prijateljima? Verovatno ne toliko puno! Bog je prilično jednostavan. Zašto onda, četvrtu pravimo toliko komplikovanom?

  Hiljadama godina, čovek je primenjivao svoju interpretaciju subote. U vreme kada je Isus započeo svoju službu, fariseji su imali na stotine propisa vezanih uz subotu. Bili su toliko vezani za svoje kulturne tradicije, da kada se Bog pojavio u njihovoj sredini, učeći i čineći čuda, oni su poricali Njegovu Božanslu prirodu jer On nije živeo kako  su njihove tradicije diktirale. Kakav je slučaj sa nama? Da li smo i mi vezani kulturnim tradicijama?

Koji dan u sedmici?


  •   Koji dan u sedmici?

Uprkos razlikama u doktrini, mnogi Hrišćani se slažu da je dan odmora integralni deo Hrišćanskog života. Međutim, koji dan je shabbat?

  "I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:2,3). Sama reč "Shabbat" znači odmor, a odmoriti podrazumeva da se pre toga radilo. Bog je odredio poslednji dan sedmice, kao dan odmora. "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom" (2. Mojsijeva 20:10).

Rimokatolička Crkva potvrđuje da je ona izvršila promenu


  • Da li je Subota promenjena sa sedmog dana u prvi dan sedmice?

Zapravo, i jeste i nije. Hajde da razmotrimo najpre zašto nije.

Bog, "u kojega nema promenljivosti ni menjanja videla i mraka" (Jakov 1:17) , se ne menja (Malahija 3:6). Izraelci su primili dva zakona od Mojsija: Zakon Mojsijev sa uredbama i ceremonijama; i Zakon Božiji, predstavljen kroz Deset Zapovesti, koje predstavljaju odraz Božijeg karaktera.

Subota je dan za odmor i bogosluženje


Neki je nazivaju"vremenskim parkiralištem". Zamislite da svake sedmice imate dan kada sigurno možete izbeći poslove i kućne obaveze bez ikakvog straha! Dan kada ćete provesti svoje vreme sa vašom porodicom i prijateljima, napolje u prirodi ili tako što ćete za nekog učiniti nešto lepo. Iako to ponekad zvuči kao luksuz, ipak nije. Zapravo, Bog je namenio sedmični praznik i postavio ga u samu našu prirodu prilikom stvaranja.

Zašto toliko ljudi ima bogosluženje nedeljom?


Jedan od Ruskih careva, hodao je svojim parkom jednoga dana i došao do stražara koji je stajao ispred  gomile korova. Car ga je upitao šta on tu čuva. Stražar nije znao. Sve što je mogao reći, bilo je da je bio postavljen na svoju dužnost po naređenju kapetana straže. Car je tada poslao njegovog pomoćnika da upita kapetana straže. Ali  jedino što je kapetan mogao da kaže,  bilo je da su propisi nalagali da se drži straža na  tom određenom mestu. Pošto je njegova radoznalost rasla, Car je naredio da se izvrši istraga. Međutim niko živ u dvoru nije se mogao setiti vremena kada nije bilo stražara na tom mestu i niko nije znao reći zašto je tu ili šta to čuva.