Jevreji drže subotu kao uspomenu na stvaranje, zar mi hrišćani ne bi trebali da držimo nedelju kao uspomenu na vaskrsenje?


  • Jevreji drže subotu kao uspomenu na stvaranje, zar mi hrišćani ne bi trebali da držimo nedelju kao uspomenu na vaskrsenje?

Iako je Jevrejima zaista poverena kao uspomena na Božije stvaranje, subota nije uspostavljena samo za Jevreje, već za celi ljudski rod.

"Subota je prvobitno uspostavljena, bez naročite povezanosti sa Jevrejima, ali kao jedna institucija za celi ljudski rod, u spomen Božijeg odmora, nakon šest dana stvaranja. Ona je uspostavljena za sve Adamove potomke".(Adult Quarterly, Southern Baptist Convention series, Aug. 15, 1937.)

   Ako je prvobitna subota trebala biti svetkovana od strane ljudskih bića neposredno pre Sinaja (2. Mojsijeva 16) i subota bila samo jevrejska institucija kako neki tvrde, zašto je Isus rekao da je subota "načinjena čoveka radi"? I ako niko nije svetkovao Subotu, kako to da su ljudi sa generacije na generaciju - čuvali sedmični ciklus tokom svih ovih godina ?

   Očigledno je, da su patrijarsi koristili sedmični cikllus za računanje vremena (1. Mojs. 2:1-3; 7:4, 10; 8:10-12; 50:10). Štaviše sedmi dan je imao naročiti  značaj u mnogim antičkim kulturama izvan Judaizma. Uzmimo stare  Vavilonce i Grke kao primer:

"Subotni-odmor je bio isto tako  Vavilonska  kao i Jevrejska institucija... Subota je takođe poznata u svakom slučaju u akadijansom razdoblju kao "dies nefastus", dan u kojem su određeni poslovi bili zabranjeni da se obavljaju i jedna stara lista Vavilonskih festivala i brzih-dana govori nam da je u sedmi, četrnaesti, devetnaesti, dvadeset prvi i dvadeset osmi dan  svakog meseca, Subotni odmor trebao biti svetkovan". (A. H. Sayce, The Higher Criticism and the Monuments, 1985, p. 74.)

"Sedmi dan je prihvatan kao sveti, ne samo od strane Jevreja, već takođe i od strane Grka".  (Clement of Alexandria.)

   Postavlja se još jedno pitanje a to je - kako je priča o stvaranju bila održavanja sa generacije na generaciju - priča koja daje naročiti značaj sedmom danu - ako niko nije nikada svetkovao Subotu u toku od 2500 godina između stvaranja i Sinaja. Priča o stvaranju sama svedoči da subota pripada svim ljudima:

"Ali nakon što je ceo  svet bio dovršen, prateći  savršenu prirodu broja šest, Otac je posvetio naredni - sedmi  dan, pohvalio ga i nazvao ga svetim. Zbog tog dana je festival, ne jednog grada ili jedne zemlje, već cele planete, dan koji  jedini  ima pravo da se nazove danom festivala svih ljudi, i rođendanom sveta". (Philo, "On the Creation," XXX (89)

   Dakle,  premda spisi jasno predstavljaju subotu kao spomen Božijeg odmora od stvaranja (1. Mojsijeva 2:1-3; 2. Mojsijeva 20:11; Jevrejima 4:4) i rane sate prvog dana kao vreme kada je Isus ustao iz mrtvih (Matej 28:1), nigde se svetkovanje nedelje  ne pojavljuje kao spomen na vaskrsenje (ili kao zamena za subotno bogosluženje). Umesto toga, prepoznaje se učešće u euharistiji (pričest) kao spomen  "Gospodove smrti" i učešće vernika u krštenju kao simbol Gospodove smrti i vaskrsenja.

"Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt Gospodnju-dok ne dođe"(1. Korinćanima 11:26)

"Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;" (Rimljanima 6:4-5).

- Sabbath Rest, Kevin Morgan, p. 80-82


Tags: Važna pitanja, Nedoumice, Jevreji drže subotu kao uspomenu na stvaranje, zar mi hrišćani ne bi trebali da držimo nedelju kao uspomenu na vaskrsenje?