Kada Bog kaže "sećaj se"


  • Stvaranje i sedmični ciklus

Jovan je bio posvećen Hrišćanin. On i njegova supruga bili su iskreni vernici. Želeli su da čine Božiju volju. Dok su prisustvovali seriji sastanaka koje sam propovedao u vezi sa Biblijskim proročanstvom, susretali su se sa novim istinama za koje nisu čuli ranije. Pitanja su im se ređala u umovima. Biblijska subota posebno im je pravila problema. Bili su uvereni da je to istina iz Biblije, ali je njihov propovednik pokretao neka ozbiljna pitanja u njihovim umovima, pa su počeli su da sumnjaju.  Izgledali su zbunjeni i njihova pitanja zahtevala su odgovore. Nakon što smo Bibliju proučavali zajedno, njihovo razumevanje istine se produbilo. Pronašli su svoje odgovore, njihove sumnje su nestale i otkrili su pravu radost i blagoslov držanja subote.

  Verovatno i vi imate neka pitanja vezana za Biblijsku subotu.  Mogu postojati neki delovi Biblije koji su vam teški za razumevanje. Biblija na njih ostavlja jasne odgovore. Zapravo, putem Biblije, naš Gospod nas poziva da ih postavljamo. On nam pruža čvrste dokaze putem svoje Reči.

  Isus je izjavio, "Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina" (Jovan 17:17). Petar dodaje, "Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje"  (1. Petrova 3:15).

  Apostol Pavle savetuje Timotija da bude neko ko je kao "radin koji se nema šta stideti, i pravo upravlja rečju istine" (2. Timotiju 2:15). Isaija Staro-zavetni prorok kaže, "Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku?... Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se" (Isaija 28:9, 10).

  Drugim rečima, potrudite se da posmatrate obim Biblijskog učenja u okviru pojedinih tema. Ne gradite svoje razumevanje na nejasnim tekstovima. Ukoliko želite da posebno razumete šta Biblija govori o pojedinoj temi, proučavajte tu temu od Postanja do Otkrivenja. Neka Sveti Duh govori vašem umu kroz učenja Svetog Pisma.

  Zapitajte se, gde je težina dokaza te tematike? Šta većina stihova uči? Nikada ne dopustite da vas nešto što vam nije potpuno jasno, zaseni onim što vam je jasno. Ukoliko postoji tekst koji ne razumete, dopustite da drugi jasni stihovi iz  Biblije to protumače. Nemojte zanemariti tekstove i stihove Svetog Pisma koji su u potpunosti jasni, u nameri da se uhvatite za nešto što nije tako jasno, samo da biste odbranili doktrinu koju ste prethodno učili.

 Evo nekoliko principa za otkrivanje istine: 

  • Pristupite Bibliji otvorenog uma, voljni da činite šta god Hristos traži od vas (Jovan 17:17).
  • Zamolite Boga da vam pošalje svog Svetog Duha i vašem umu otkrije istinu (Matej 7:7Jovan 16:13).
  • Upoređujte svaki relevantan stih Svetog Pisma vezan za određenu temu (1. Kornićanima 2:13).
  • Živite u istini Božijih otkrića i On će vam još jasnije otkrivati istinu. Ne čekajte da vam se otkrije cela istina da bi ste živeli prema onoj koju već poznajete (Jovan 12:35).

  Kada pristupimo Njegovoj Reči sa iskrenim srcem, On će nam otkriti Svoju istinu. On će prosvetliti naše umove, ispuniće nas Svetim Duhom. Možda ćete imati pitanja, ali Bog ima odgovore.


 

  • Često postavljana pitanja vezana za Božiji zakon (1.deo)

Zar nije Isus došao da ukine Deset Zapovesti i uspostavi novu zapovest ljubavi? Kakav je slučaj sa stihovima iz Mateja 22? Zar nije ljubav prema Bogu i našim bližnjima sve što Isus traži?   (Matej 22:37-40).

Možda će vas iznenaditi otkriće da je Isus zapravo ovde sumirao zakon koji je ostavljen u Starom Zavetu. 5. Mojsijeva izjavljuje "Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" (5.Mojs. 6:5). Zatim dalje, "ljubi bližnjeg svog kao sebe samog" (3. Mojs. 19:18). Bog Starog Zaveta je Bog večne ljubavi (Jeremija 31:3). U Mateju 22. poglavlju, Isus izjavljuje "O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci" - od ljubavi prema Bogu i bližnjima (Matej 22:40). Prvih četiri zapovesti nam otkrivaju-kako ljudska bića treba da sprovode svoju ljubav prema Bogu. Preostalih šest zapovesti pokazuju kako treba da je sprovode prema svojim bližnjima. Isus nije došao da "pokvari zakon... već da ga ispuni" (Matej 5:17). On nam otkriva kako da s' ljubavlju ispunjavamo zakon. On je došao da uveliča značenje zakona (Isaija 42:21). On takođe otkriva kako je ljubav ispunjenje zakona (Rimljanima 13:10).  I još dodaje "Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite" (Jovan 14:15).


 

Da li Pavle uči da hrišćani spašeni verom ne trebaju da drže zakon?  

Pavle uči da Hrišćani nisu spaseni verom, već milošču kroz veru. Vera je ruka koja svojevoljno prihvata spasenje koje nudi Isus. Vera ne vodi ka neposlušnosti već ka poslušnosti.  Pavle nedvosmisleno izjavljuje,"Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! " (Rimljanima 3:31); "Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!" (Rimljanima 6:1).


 

Da li je istina da su se ljudi u Starom Zavetu spasavali držanjem zakona, dok se u Novom Zavetu spasenje dobija milošću?  

I u Starom i u Novom Zavetu, spasenje se dobijalo milošću putem vere. Bog nema dve metode spasavanja. "Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude" (Titu 2:11). U Starom Zavetu, čovek i žena su se spasavali preko Hrista koji će doći. Svako žrtvovano jagnje ukazivalo je na budući dolazak Mesije (1. Mojs. 3:2122:9-13). U novom Zavetu, čovek i žena se spasavaju preko Hrista koji je došao. Isus je jedino sredstvo spasenja (Dela 4:12).


 

S obzirom da smo pod Novim Zavetom, da li je stvarno neophodno da držimo zakon?  

Novi Zavet je zapravo stariji nego Stari Zavet. On je dat lično od strane Boga u Edemskom vrtu kada je obećao da će Mesija doći da slomi smrtni sotonski stisak nad ljudskim rodom. Novi Zavet sadrži obećanje o otkupljenju od greha kroz Isusa Hrista. On nas je spasio! On je ispisao principe svog zakona na našim srcima. Ljubav postaje motivacija za poslušnost. Pojavljuje se nova sila u životu (Jevrejima 8:10Jezekilj 36:26Psalam 40:8). Pod Starim Zavetom Izrailj je obećao da poštuje Božije zapovesti sa njihovom snagom. Oni su izjavili "Sve što Bog kaže činićemo" (2.Mojs 19:82.Mojs. 24:3; 7). Svi pokušaji da se spolja usaglasi sa Božijim zakonom vode ka frustrirajućem porazu. Zakon koji ne možemo držati svojom sopstvenom snagom nas osuđuje (Rimljanima 3:236:23). Pod Novim Zavetom, mi pripadamo novom Gospodaru - Isusu Hristu. Imamo novo srce i novi položaj pred Bogom (Jovan 1:122. Korinćanima 5:17Rimljanima 8:1)


 

Kada Pavle izjavljuje, "Da vas niko ne osuđuje za subote", zar to ne znači da držanje subote nije neophodno? 

Ovaj stih iz Kološanima 2:16,17 jedan on najproblematičnijih stihova u Bibliji. Jedan od principa Biblijske interpretacije je taj da ne dopustite da vas nešto što vam možda nije sasvim jasno, drži podalje od onoga što razumete. Biblijsko učenje u vezi subote je jasno. Ona je data još u vreme stvaranja (1.Mojs. 2:1-3). Isus ju je svetkovao (Luka 4:16). Pavle ju je svetkovao (Dela 13:42-44). i biće svetkovana na nebu (Isaija 66:22,23). Biblija spominje dve vrste subota: sedmodnevnu subotu i godišnje subote. Sedmična subota, koja je uspostavljena prilikom stvaranja, deo je zakona od Deset Zapovesti i sedmični je podsetnik moćnog Stvoritelja punog ljubavi.

  Godišnja subota odnosi se naročito na Istoriju Izrailja. Ovaj deo Poslanice Kološanima posebno ističe, "Da vas niko ne optužuje... po pitanju... subota, koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe". Poslanica Jevrejima  povezuje zakon senki sa životinjskim žrtvama (Jevrejima 10:1). Jezekilj koristi potpuno isti način izražavanja u potpuno istom redu, kao što je to slučaj u Kološanima 2:16,17 i povezuje to sve sa ceremonijalnim sistemom festivala i obrednih žrtvi (darovi mesa, darovi pića, festivali, novi meseci i subote), da napravi pomirenje doma Izrailjeva (Jezekilj 45:17). Levitska knjiga razmatra ceremonijalne subote (Pasha,  beskvasni hleb, snop prvih plodova, prvina, trube, senice i dan očišćenja to se sve nazivalo subotama).

  Ove godišnje subote bile su prisno povezane sa nagoveštajima Hristove smrti i Njegovog drugog dolaska. Bog ih je uspostavio da budu senke ili najave Mesije koji će doći.  Knjiga Levitska koristi isti jezik kao i Kološanima 2:16,17 da opiše te ceremonijalne subote. Stih 38, pravi razliku između ceremonijalnih subota od sedmodnevne subote koristeći izraz "Osim subota Gospodnjih" (3. Mojs. 23:38). Pošto je Hristos došao, senke subotnjih ceremonijalnih propisa, našle su svoje ispunjenje u Njemu. Sedmodnevna subota nastavja da nas podseća na Stvoritelja koji nas je stvorio. Božiji narod će čuvati to kao prepoznavajući znak njihovog duhovnog odnosa sa Njime (Otkrivenje 14:12Jezekilj 20:12,  20).


 

  • Često postavljana pitanja vezana za Božiji zakon (2.deo)

 

Šta ćemo sa  Rimnjanima 14:5?        Kakvu uopšte razliku dan može praviti?

Ponekad je od pomoći obratiti pažnju na to šta Biblija ne govori, isto kao i šta govori. Stihovi 5 i 6 ne spominju ništa o subotnjem bogosluženju. Oni jednostavno govore o držanju dana. Tvrditi da se ovde radi o suboti je neopravdana pretpostavka. U Rimljanima 14:1 postavljena je osnova celog pasusa, ukazujući da se diskusija fokusira na "smetanje savesti" (Rimlj. 14:1), ili po pitanju sumnje. Da li je sedmična subota koju je Bog uspostavio u vreme stvaranja (1.Mojs. 2:1-3), postavljena u samo srce moralnog zakona (2. Mojs. 20:8-11), pitanje sumnje?

  Ne sigurno! Ključ našeg pasusa nalazi se u Rimljanima 14:6, koji izjavljuje, "Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga" (Rimlj. 14:6). Problem se vrteo oko dana za post, ne subotnjeg dana. Neki Jevrejski Hrišćani verovali su da postoje određene zasluge u postu na određene dane. Oni su osuđivali druge prema svojim sopstvenim standardima. Fariseji su postili bar dvaput sedmično i time se hvalili (Luka 18:12). U Rimljanima 14, Pavle je ukazivao na to da je postiti ili ne postiti određenih dana pitanje individualne savesti, ne pitanje Božije zapovesti.


 

Zar se nisu učenici sastali u prvi dan sedmice? (Dela 20:7).

Razlog ovog sastanka koji se spominje u naraciji, desio se zato što je Pavle odlazio sledećeg dana i načinio moćno čudo podižući Evtiha iz mrtvih. Jasno je da je sastanak bio noćni skup, u vreme tamnog dela, prvog dana sedmice (Dela 20:8). U Biblijsko vreme, Tamni deo dana je prethodio svetlom delu (1.Mojsijeva 1:5).

  Subota se svetkovala od petka uveče do subote uveče sa zalaskom sunca (3.Mojs. 23:32Marko 1:32). Ukoliko se skup dogodio u tamnom delu prvog dana sedmice, to je zapravo bilo okupljanje u subotu uveče. Pavle je dakle imao susret sa vernicima tokom čitave subote.

  On će otići sledećeg dana, u nedelju tako da je skup trajao do kasno u subotu uveče. Sledećeg dana, u nedelju, Pavle je putovao pešice do Asos-a i tada se ukrcao na brod u Mitleni. Ako je Pavle smatrao nedelju svetom u čast vaskrsenja, zašto bi proveo čitav dan putujući a ne ispoštujući dan bogosluženja? Zapis ukazuje na to da je Pavle bio poštovalac subote (Dela 13:42-44; 16:12,13; 17:2; 18:4).


 

Možemo li zaista reći koji je dan sedmi dan? 

Postoji najmanje četiri načina koji će nam pokazati da je subota sedmi dan.

  • Biblija: Ona jasno otkriva da je Isus razapet na dan pripreme (Luka 23:54). Njegovi najbliži sledbenici, odmarali su u dubotnji dan (Luka 23:56; Marko 16:1). Većina Hrišćana shvata da je Isus umro u petak, dan pripreme. Odmorio je sledećeg dana i ustao u nedelju prvog dana. Shabbat je dan između petka i nedelje tj. sedmi dan subota.
  • Jezik:  U više od stotinu i četrdeset jezika sveta, reč koja se upotrebljava za sedmi dan je reč "Sabat". Jezici svedoče da se subota sačuvala kroz vekove.
  • Astronomija: Vodeći astronomi u svetu, svedoče da je sedmični ciklus ostao nepromenjen. Opservatorijski Centri kao što su Ruyal Naval i Royal Greenwich, potvrđuju činjenicu konstantnog sedmičnog ciklusa.
  • Istorija: Jevrejski narod je sačuvao precizan zapis o suboti. Za više od četri hiljade godina, oni su očuvali pravi subotnji shabbat.

Ja držim nedelju u čast vaskrsenja. Šta je pogrešno sa time? Zar nije Isus vaskrsao u nedelju? 

Da, Isus je pouzdano ustao u nedelju! Ali On nam nikada nije zapovedio da je svetkujemo u čast svog Vaskrsenja. Kao što obred pričešća simbolizuje Njegovu smrt  (1. Korinćanima 11:24,  26), krštenje simbolizuje Njegovo vaskrsenje (Rimljanima 6:1-6). Simbol Isusovog vaskrsenja nije svetkovanje na dan sunca koji je prihvaćen u Hrišćanstvu od strane paganskog Rimskog obožavanja sunca, već svečani obred krštenja kao simbol novog života transformisanog od strane čudesne sile Svetog Duha.  U vodenom grobu krštenja, stara osoba simbolično umire i biva sahranjena, dok novi život vaskrsava sa Hristom.


 

Zar jedan dan u sedmici nije dovoljan? Zašto toliko stavljate naglasak na subotu ? 

Problem je više nego samo pitanje dana, To je pitanje Gospodara. Snažnim udarcem obmane, sotona je delovao kroz otpadništvo religije kako bi promenio Božiji zakon (Danilo 7:25). On je istinu bacio na zemlju (Danilo 8:12), napravio je pukotinu na Božijem zidu istine. Bog nas poziva da to ispravimo svetkovanjem Njegove subote (Isaija 58:12,13). Trebali bi smo da poštujemo Boga radije nego čoveka (Dela 5:29). Bogosluženjem u sedmi dan, takođe prihvatamo autoritet Stvoritelja Gospoda, koji je zapovedio da se taj dan drži (2. Mojs. 20:8-11). Svesno prihvatajući lažni dan bogosluženja, prihvatamo instituciju započetu i uspostavljenu samoinicijativno od strane čoveka iz otpadništva. Pravo pitanje je tada, čije smo mi sluge-Božije ili ljudske? (Rimljanima 6:16). Sve proslave na dan pre ili dan posle našeg rođendana ne čine te dane našim rođendanom. Rođendan sveta je Biblijska subota, sedmi dan. To je uspomena na našeg predivnog Stvoritelja. Ni jedan drugi dan to to ne može da bude.


 

Da li je Petar bio prvi papa? Šta je Isus mislio kada je rekao Petru, "Na ovoj steni sazidaću crkvu"? (Matej 16:18) 

Filipova Cezareja bila je centar Grčke filozofije, Rimske logike i Jevrejske tradicionalne religije. Isus se suprotstavljao kulisama velike svetske religije i sistema filozofije govoreći, "Šta ljudi kažu ko sam ja?" (Matej 16:13). Zatim su mu odgovarali, "Jovan Krstitelj, Ilija, Jeremija" (Matej 16:14). Pitao ih je, "Šta vi kažete ko sam ja?" (Matej 16:15). Isus je čeznuo da probudi njihovu veru, čeznuo da izvuče iz njih svedočanstvo o Mesiji. Petar je momentalno odgovorio, "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga" (Matej 16:16). Ova misao mogla je biti nadahnuta samo Duhom Svetim. Isus potvrđuje Petrovu veru izjavom, "ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati" (Matej 16:17,18). Crkva je sagrađena na Isusu Hristu, On je kamen temeljac koga su odbacili zidari (1. Petrova 2:4-8). Petar je jasno razumeo da je Stena bio Isus.

  Pavle pojašnjava problem u 1. Korinćanima  izjavom, "a stena beše Hristos" (1.Korinćanima 10:4) David izjavljuje,
"Iskreno duša moja iščekuje na Boga: Od Njega dolazi spasenje. Jedino je On moja stena i spasenje" (Psalam 62:1,2  KJV Eng). Nema  drugog temelja osim Isusa (1. Korinćanima 3:11). Vrata pakla neće nikada zavladati nad Njegovom crkvom. U jednom trenutku, Petar nije razumeo Isusovu misiju, pa je Isus rekao "Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko" misleći na sotonski uticaj koji je vršio na njega (Matej 16:23). Ne, crkva nije izgrađena na Petrovoj slabosti, već na Isusovoj snazi. Petar je otkrio veličanstvenu istinu za sebe. Isus je postao Izvor njegove snage, Centar njegovog života i temlelj na kojem je stajao.


 

Šta su to "ključevi carstva" koje je Isus dao Petru i ostatku učenika? (Matej 16:19)  

Ključevi otvaraju i zatvaraju vrata. Isus je rekao "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me" (Jovan 14:6).

  "Nema drugog imena pod nebom...kojim bi se mi mogli spasti" (Dela 4:12). Celo Sveto Pismo svedoči o Isusu (Jovan 5:39). Književnici i Fariseji uzimali su "ključeve znanja" u pogledu Mesije (Luka 11:52). Oni su zaključavali nebo ljudima. Ključevi koje je Isus dao Petru, bili su Njegova reč, Njegovo učenje o tome kako čovek i žena mogu imati oproštaj greha, oslobođenje od osude i mir kroz Njegovu prolivenu krv i smrt na golgoti. Poznavanje Isusa-obećanog Mesije, otvara nebesa (Isaija 22:22).


  • Držanje subote svetom

Jonatan je bio zbunjen. Njegov poslednji ispit  bio je planiran za subotu. Preuzeti ispit značilo bi povredu njegove savesti. Sastao se sa svojim profesorom, objašnjavajući mu situaciju i zatražio priliku da obavi ispit nekog drugog termina. Njegov profesor je izričito odbio i objasnio kako nepostoje izgovori. Ako dopusti Jonatanu da obavi ispit neki drugi put, može otvoriti vrata drugima da isto tako lako prave izgovore. Jonatan je imao samo dve opcije: ili da preuzme ispit i prođe razred ili da ga propusti i bude oboren.

  Sigurno je da Jonatan nije želeo da ispusti ceo semestar. On nije želeo novi tečaj u letnjoj školi. Ozbiljno se molio Bogu da mu otvori vrata, kako bi obavio ispit nekog drugog dana samo ne u subotu.

  Kako je dan ispita osvanuo, Jonatan je mirno zakoračio u crkvu tog subotnjeg jutra, verujući da će Bog ispoštovati njegovu veru. Bilo je vremena kada su Božija dela silno i čudesno demonstrirala Njegovu veličinu. Nakon ispita, kada se profesor vraćao kući sa studentskim ispitima, sigurnim u njegovoj tašni, bio je opljačkan. Jedina stvar koja mu je oduzeta bila je njegova tašna puna ispita. Nije bio povređen, ali je tašna sa svim ispitima nestala zauvek.

  S obzirom da je do diplomiranja ostalo još svega nekoliko dana, upravnik škole je napravio iznenadnu objavu. Svaki student u razredu će dobiti prolaznu ispitnu ocenu. Njihov ukupni rezultat razreda, biće njihov prosek. Jonatan je bio preplavljen sa zahvalnošču Bogu, koji je čuo njegovu  molitvu i uvažio njegovu veru.

Bog blagosilja verne  

Božija obećanja Njegovim vernim sledbenicima iz Biblijskih vremena isto su tako istinita kao i danas. Naš Gospod izjavljuje, "one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće prezreni" (1. Samuilova 2:30). Reči Pisma odzvanjaju kroz vekove. One govore nama, sa isto toliko sile i danas. One nisu manje istinite nego što su bile milenijumima pre. "I doći će na te svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog" (5. Mojs. 28:2).

  Bog obećava bogatije blagoslove onima koji Ga poštuju. Ovo naročito važi za one koji su posvećeni da drže Njegov sedmi dan - subotu svake sedmice. Prilikom stvaranja, Bog je "blagoslovio sedmi dan" (1.Mojs. 2:3). Što Bog blagoslovi to je blagosloveno doveka (1. Dnevnika 17:27).  Budući da Božiji večni blagoslov prati sedmi dan - subotu, bićemo bogato blagosloveni sve dok je držimo (Isaija 56:2).

  Ovo nas vodi do nekih naročitih pitanja. Kako da držimo subotu? Postoje li neke aktivnosti koje su neodgovarajuće za subotu? Postoje li neke stvari koje mogu uništiti naš subotnji blagoslov? Kakva je Božija svrha subote?

  Bog nam ne dopušta da činimo ili nečinimo pojedine aktivnosti u subotu. On nije definisao svaki minutni detalj držanja subote ali nam je dao principe njenog pravilnog svetkovanja. Ti principi nas vode i oblikuju naše subotnje iskustvo. Dok tražimo Boga u molitvi, posvećujemo našu volju Njemu, Sveti Duh će nas voditi kroz bogato iskustvo svetkovanja subote. Hajde da istražimo tri Biblijska principa, koji će nas voditi kroz subotu.

  • Prvi Princip

Princip 1: Subota je dan posvećen proslavljanju Stvoritelja 

Esencija svetkovanja subote je proslavljanje. U subotu, zajedno sa svim nebeskim bićima, radosno izjavljujemo,

  "Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je" (Otkrivenje 4:11).

   Mi smo stvoreni od Boga ljubavi. Svake subote, zahvaljujemo Mu, proslavljajući Ga kao Stvoritelja. Prema 3. Mojs, subota je "sveti sabor" - posvećeni skup Božijeg naroda koji Ga proslavlja i obavlja bogosluženje (3.Mojs. 23:3).

   Tokom vekova, Bog je birao ljude, Jevreje da Ga proslavljaju svake subote. U Novom Zavetu, Isus je dao nama pozitivan primer držanja subote. Pisac Jevanđelja Luka zapisao je, "I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita" (Luka 4:16). Za Isusa, subota je bila dan prijateljstva sa Bogom kroz bogosluženje. Kada se narod Božiji sakupi zajedno da peva Njegovom imenu, proučava Njegovu Reč, traži Ga u molitvi, i međusobno se druži, biva bogato blagosloven. Isus je ostavljao svoj alat u Josifovoj Drvodeljskoj radionici u Nazaretu svake subote, da bi prisustvovao bogosluženju u sinagogi. Subotnje bogosluženje je bilo značajno Isusu. Njegov običaj ili praksa, bio je da veliča Svog nebeskog Oca, upija Njegovu Reč i druži se sa Svojim narodom svake subote..

  Novozavetni Hrišćani okupljaju se svake subote da obnove njihovu duhovnu snagu. Okupljau se zajedno da ohrabre jedni druge. Oni slede savet apostola Pavla upućen Jevrejima, "I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima, ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni" (Jevrejima 10:24,25). Svake subote, Bog nas poziva da pronađemo pravo zadovoljstvo u  bogosluženju. Subota je parče neba. Po nebeskom planu, Bog nam dopušta da iskusimo deo večnosti, svake sedmice, dok ulazimo u radost subotnjeg bogosluženja. Subotom stavljamo prioritet na bogosluženje, ne na posao. Subota nas oslobađa od teškog svakodnevnog rada. Subotom smo oslobođeni od tereta zarađivanja proživljavajući iskustvo prednosti života.

  Četvrta zapovest je toliko jasna da ne može biti pogrešno shvaćena. Bog je znao da ukoliko nam jednostavno pruži dobar savet, mnogi od nas će ga ignorisati, pa je stoga dao to kao zapovest: "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao" (2. Mojs. 20:8-10). Bog je rekao "Sećaj se", ali većina sveta je zaboravila. Možemo jedino držati ono što je Bog posvetio. Ni jedan drugi dan, ne može zameniti subotu pošto je nju Bog jedino posvetio. Stavljajući prioritet na posao radije nego na bogosluženje, obezvređujemo Božiji sveti dan i nepoštujemo Boga.

  Isus je rekao, "I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti" (Jovan 8:32). Istina o svetkovanju subote oslobađa nas tereta konstantnog posla. Svake subote, Svemoćni Bog i Stvoritelj pun ljubavi nas podseća da naša unutrašnja vrednost ne zavisi od toga koliko možemo postići. Pozvani smo sa posla na bogosluženje.

  Milioni ljudi pronalaze svoj identitet u tome što rade. Njihov posao ih određuje. Subota nas poziva da pronađemo pravu vrednost, ne u tome šta radimo, već ko smo. Subota je sedmični podsetnik koji nas upućuje da učimo iz  Božijeg pogleda naše večite vrednosti.


 

Francuska Revolucija 

Tokom perioda bezbožne Francuske Revolucije, sa osvitom "Doba Razuma", Francuzi su prisvojili, kako su ga nazivali, Francuski "Republikanski Kalendar" ili "Revolucionarni Kalendar". Oni su ovaj kalendar koristili dve godine, od 1793 do 1805. To je iskorenilo sedmodnevni ciklus, ukinulo dan bogosluženja i formiralo desetodnevicu. Svi radnici su radili devet dana i desetog su imali dan odmora i veselja.

  Na kraju je Napoleon Bonaparta ukinuo taj Revolucionarni Kalendar sa svojom desetodnevicom i zahtevao da se vrati sedmični ciklus. Francuski radnici nisu ništa postigli sa tim novim kalendarom od devet radnih dana i jednog od odmora. Postoji prirodni ritam u sedmičnom ciklusu koji nas vodi ka proslavljanju našeg Stvoritelja. Ignorisati Edemski sedmični ciklus koji je dat od strane Stvoritelja, jednostavno nas čini fizički, mentalno i emocionalno ranjivim. Bog nas je za Njega stvorio. Privrženost  u držanju subote svetom, pravi jednu ogromnu razliku u našim životima.


 

Iskustva u držanju subote 

Sandra je bila poštanski radnik u Ilinoisu. Iako je imala starešinstvo, njen nadzornik joj je zapretio gubitkom posla ukoliko ne bude radila u subotu. Ušli smo u ozbiljnu molitvu za Sandru. Pozvali smo se na Hristovo obećanje u Mateju 6, "Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra" (Matej 6:33,34). Čudesno, Sandrin nadzornik je preokrenuo svoju prvobitnu odluku, a ona je zadržala svoj posao i dobila svoju slobodnu subotu.

  Rodžer je subotom zatvarao svoj maloprodajni objekat. Pošto je pravio blizu 30 procenata svog posla tog dana, njegovi prijatelji su mislili da je lud.  Stvarno su mislili da je izgubio razum. On je postavio znak na vratima prodavnice,  "Zatvoreno zbog Biblijske subote". Prvih  nekoliko sedmica bile su teške. Prodaja je opala, ali iznenada se postepeno povećavala.  Rodžer je potvrdio Božije obećanje, "A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po bogatstvu svom u slavi, u Hristu Isusu" (Filipljanima 4:19). Odlučio je da Bogu ostane veran. Problem pitanja subote je samo jedno od poverenja. Da li verujemo Bogu dovoljno da sasvim stavimo živote u Njegove ruke? Da li verujemo da će se On pobrinuti za nas ako smo mu verni?

  Odluka da se subotom ne radi, extremno je teška mnogim ljudima. Možda imamo mesečni zakup, račune i ostale troškove koje moramo plaćati. Bog nam neće uvek dati lepši, bolje plaćen posao, ali ako odlučimo da mu budemo verni, uvek će izaći u susret našim potrebama. On će nas uvek ispuniti sa unutrašnjim osećajem za zapovest kada činimo šta je pravo. Čast Njegovog prestola nalazi se iza obećanja koja je On dao. Pošto "Bogu nije moguće slagati"  (Jevrejima 6:18), možemo biti apsolutno sigurni da će On prihvatiti odgovornost zadovoljiti nas sa neophodnostima života ukoliko smo Njemu verni.

  Subotnje bogosluženje je od velike važnosti za naš duhovni život. Ukoliko želimo da rastemo u Hristu, subotnje bogosluženje je vitalno za nas.

  • Drugi Princip

Princip 2: Subota je dan za posebnu fizičku, mentalnu i duhovnu obnovu  

Izrailjci su se udaljili od Boga kada su oskvrnili subotu. U dane Nemije proroka, uobičajene aktivnosti života iskrivile su neprikosnovenost subote. Izrailjci su potpali pod uticaj svojih omraženih suseda. Nemija opisuje tu scenu na ovaj način: "U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak" (Nemija 13:15).

  Nemija je bio zabrinut. Božija subota postala je ništavan, običan dan. Dan Stvoritelja koji je izdvojen za duhovnu, fizičku i mentalnu obnovu, postao je dan iscrpljujućeg rada. Dan slobode od ropstva kupovine i prodaje, rada i zarađivanja, pretvorio se u uobičajeni poslovni dan. Nemija nije mogao da bude miran. Njegova reč je odjeknula kao grom niz ulice Jerusalima. "Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite subotu?" (Nemija 13:17). Princip je jasan. Kada postanemo toliko prilepljeni za zemaljsko da zaboravimo nebesko, počinjemo da skvrnimo subotu. Knjiga proroka Isaije o tome govori: "Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske" (Isaija 58:13,14). Drugim rečima, bićemo obilato blagosloveni.


 

Lično iskustvo 

Kada sam ja postao Hrišćanin, igrao sam košarku u sportskom timu YMCA sredne škole u Norviču. Naš se tim kvalifikovao za novi Engleski Šampionat. To je bila uzbudljiva stvar za grupu tinejdžerskih dečaka iz malog grada. Turnir je bio planiran za termin od četvrtka do nedelje u Springfildu, Masačusetsu što podrazumeva ogranje košarke cele subote i naravno propuštanje bogosluženja. Pre toga sam počeo da shvatam značaj Biblijske subote i prisustvovao crkvenim bogosluženjima subotom. Za mene je prekršiti subotu značilo neposlušati Hrista.

  Subota je bila simbol moje vernosti Bogu  kome sam služio. Susreo sam se sa exremno teškom odlukom. da li ostati kod kuće i držati subotu ili putovati sa košarkaškim timom i raditi šta bih prirodno želeo da radim? Moj um je počeo da rezonuje. Šta je pogrešno sa igranjem samo ovaj jedan put? Ali duboko unutar moga bića, znao sam da putovanje na košarkaški turnir i nepoštovanje subote - Gospodnjeg dana, značilo bi povredu moje savesti.

  Želeo sam očajno da idem, ali jedno pitanje je nastavilo da odzvanja u mom umu: Šta je više važno, Košarka ili Isus? U mojoj muci, pozvao sam pobožnu ženu Hrišćanku koja je postala neka vrsta duhovnog savetnika. Kada sam je zapitao za njen savet, ona je to stavila u veoma jednostavnu rečenicu: "Mark, budi veran Isusu". Po njenom savetu i  svom unutrašnjem ubeđenju, napravio sam odluku da ne idem na turnir. Izgledalo je kao da sam upravo ispustio moje šanse za putovanje, spavanja u hotelu, jela po restoranima i da vidim svet.

  Dok se vraćam na to iskustvo, imam se čemu smejati.  Danas imam priliku da putujem po zemljama sveta deleći  Božiju ljubav i istinu. Imao sam neopisivo uzbuđenje da vidim ljude kako dolaze Hristu od Montreala do Moskve, od Rusije do Ruande, od Čilea do Kine. Bog je neizmerno obogatio moj život od kada sam pokazao tu početnu privrženost. Odricanje od svojih snova, doprinelo je da sledim Božije snove za moj život. Možda mislimo da pravimo velike žrtve da bismo sledili Boga, ali On nam je dao mnogo više zauzvrat.

  Apostol Petar je rekao Isusu, "Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo" (Marko 10:28). Gotovo da možete čuti Petra kako pita glasno, "Šta ćemo dobiti zauzvrat?". Isus je dao Petru izvanredan odgovor: "A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi, a da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni"  (Marko 10:29,30). Drugim rečima, Isus kaže, "Da, biće izazova ukoliko posvetite svoj život Meni, ali čega god da se odreknete Ja ću vam dati stotinu puta više u blagoslovima". Kada donesemo odluku da sledimo Isusa, On obećava da će susresti naše potrebe i ispuniti naše živote radošću, mirom, zadovoljstvom i svrhom. Ja pouzdano mogu da posvedočim da je Bog verno ispunio Svoju Reč.

  Jedan od velikih blagoslova koje nam je Bog dao je subotnji odmor. Kako možemo trgovati sa okrepljujućim fizičkim, mentalnim i duhovnim odmorom koji nam Isus daje dok držimo Njegovu subotu? Ne mogu određivati  vrednost blagoslova Božije subote koju ima za mene. Verujte mi, ovaj trenutak duhovnog odmora je jedan esencijalni deo mog života. Pomaže mi da se izborim sa mojim pretrpanim rasporedom. Pomaže mi da ojačam vezu sa svojom porodicom. To vodi ka trećem velikom Biblijskom principu koji se tiče subote.

  • Treći Princip

 

Princip 3: Subota je dan izgrađivanja bliskijeg odnosa sa našom porodicom i prijateljima i blagoslov za ljude oko nas kroz našu službu 

Dopustite svom umu da se vrati milenijumima ka predivnom i veličanstvenom Edemu. Šestog dana Bog je stvorio Adama i Evu. Biblija iznosi: "Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veče i bi jutro, dan šesti" (1. Mojsijeva 1:31). Nije bilo greha, bolesti, patnje ni smrti u veličanstvu tog vrta. Pošto je Bog ljubav i mi smo stvoreni da volimo. Bog je našim pra roditeljima poklonio dar ljubavi - subotu 1. Jovanova 4:8; 1. Mojs. 2-1-3). Prvi dan koji su  Adam i Eva proveli bila je subota. Subota je dan za jačanje prijateljstva. To nam daje vremena za našeg nebeskog Oca i za bližnje. To je dan za jačanje našeg odnosa sa Bogom i sa onima koje volimo.

  Da li ikada osetite kako sedmica samo projuri i kako je vaše za porodicu prilično zgužvano? Neke studije pokazuju da očevi provode manje od dva sata sedmično sa njihovom decom. Subota nas svake sedmice podseća na to šta je zaista važno.

  Herman Wouk, Jevrejski dramaturg, ne može da bude bez subote u svom životu. On opisuje kako je subota jedno ostrvo mira u haosu teatarskog života. Kad se sunce spusti u petak uveče, on ostavlja stres koji ispunjava pozorište. Nakon što stigne kući da se ugreje u zagrljaju svoje supruge i u osmesima svoje dece, opasuje se vezama ljubavi. Sveće su upaljene, sto je postavljen, porodica večera i druži se međusobno. Deca postavljaju pitanja i svet šou bizniza postaje zaboravljen. Kada se u subotu uveče, Wouk vrati u pozorište, nakon zalaska sunca, ništa se veliko tu nije promenilo, osim njega. Opuštajuća, okrepljujuća subota ga je zbližila sa njegovim Bogom i svojom porodicom. Njegov kolega ga je zapazio nakon što se vratio u pozorište jedno subotnje veče, "Ja ti ne zavidim na tvojoj religiji ali ti zavidim na tvojoj suboti. Ko ne bi želeo da potroši dan na izgrađivanje boljeg odnosa sa onima koje voli?"

  Za Isusa, subota je predstavljala odnos ljubavi. Reč je o službi. To je naročit razlog zašto je Isus obavljao toliki broj čuda subotom. Isus je subotom otkrivao Očevo saosećanje prema ljudskim patnjama. Kada su Ga Jevrejske religiozne vođe kritikovale za izlečenja koja je pravio u subotu, On je odgovorio: "valja u subotu dobro činiti" (Matej 12:12). Subota je vreme da se čini dobro. Da li su vam komšije bolesne? Donesite im činiju tople domaće supe. Čuli ste da je prijatelj obeshrabren? Pozovite ga telefonom i malo mu podignite duh. Osetite da je udovac na ulici usamljen? Pozovite ga na ručak.

  Subotom se podsećamo svog Stvoritelja. Nema boljeg mesta za to od izlaska u prirodu. Godinama smo moja supruga i ja provodili šetajući subotnim poslepodnevima, dok su deca rasla. Čak i sada, iako su naša deca već izrasla i stupila u brak, moja supruga i ja često provodimo subote u prirodi.  Zajedno uživamo u lepotama prirode. Pešačimo stazama blizu naših kuća, slušamo pesme ptica, povremeno ugledamo srnu i uživamo u mirisnim aromama poljskog cveća, dok sve to opušta naša umorna tela i oslobađa naše duše za sledeću sedmicu.

  Subota nije naporna, ona je dar života. Subota nije teret, ona je blagoslov. Subota je daleko veše od dužnosti, ona je zadovoljstvo.

  Ukoliko niste iskusili stimulativnu radost subotnjeg proslavljanja, zašto ne početi ove sedmice?  Ukoliko niste ušli u mir subotnjeg odmora, zašto ne početi sada? Ukoliko imate potrebu za bliskijim odnosima sa najmilijima i prijateljima, čeka vas subotnje iskustvo. Subota nije samo nešto o čemu se treba raspravljati, to je radost koja se treba iskusiti. Zašto ne biste osetil blagoslove subote za sebe? Širom otvorenih ruku, Isus kaže, "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti" (Matej 11:28).

- Mark Finley

Tags: Važna pitanja, Proširena Tema, Kada Bog kaže "sećaj se"