Vaganje Dokaza


Jedna interesantna činjenica:  Jedan lzostavljeni sat spavanja povećava broj saobraćajnih nezgoda za osam procenata dok ih jedan dodatni sat spavanja, smanjuje za osam procenata. Efikasnost vaše vožnje nakon što ste oko 18 sati bili budni, biće gotovo ista kao da vozite nakon konzumiranja dva alkoholna pića. Ako ste bili budni 24 sata, efikasnost vaše vožnje se pogoršava prema ekvavilentu vožnje nakon konzumiranja 4-6 pića. Optimalno dobra efikasnost, postiže se tek nakon devet sati redovnog, noćnog spavanja.

   Sveto Pismo takođe uči da su duhovni i fizički odmor toliko esencijalni za čovekovu sreću, da je Bog izdvoijo sa strane sveti dan u tu svrhu prilikom Stvaranja i zapovedio ljudima ga se "sećaju" (2.Mojs.20:8-11).

   Istina o suboti se pojavila u sred naročitog napada tokom prethodnih godina, jer đavo zna da su sve veze ljubavi, negovane u okruženju kvalitetnog vremena. Subotu je Bog tako dizajnirao, da bude načelo kvalitetnog vremena sa našim Iskupiteljem i Tvorcem.  Iskrivljavanjem ili ukidanjem tog svetog vremena,  đavo je pokušao da naruši vezu ljudi sa njihovim Spasiteljem.

   Danas postoji mnogo intenzivnih diskusija o tome, koji je dan ispravna Biblijska subota i da li je to ili ne uopšte važno.

   Postoje samo dva dana u sedmici za koje se danas raspravlja o postojanju Hrišćanskog odmora, sedmi dan - subota i prvi dan - nedelja. U Bibliji, svi dani u sedmici imaju nazive. Centralno ime bila je subota koja znači "odmor". Zatim dolazi "prvi dan nakon subote", "drugi dan nakon subote" i tako sve do šestog dana, koji se zvao "dan pripreme" (Marko 15:42; Luka 23:54). Svaki od dana je bio u uskoj vezi sa subotom.

 

  • Čvrst Temelj

Uvođenje sedmog dana kao blagoslovenog odmora, jedna je od najčvršće uspostavljenih istina u izveštaju o Stvaranju. Bog je nedvosmisleno izgovorio "sedmi dan" tri puta u tri stiha 1. Mojsijeve 2. glave "Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:1-3).

   Božiji narod je oduvek držao subotu od zalaska sunca na dan pripreme (petak), pa sve do ponovnog zalaska u subotu (3. Mojsijeva 23:32). Koncept računanja dana od ponoći do ponoći je uveden kasnije sa razvitkom preciznih mernih uređaja. Biblijski izveštaj o ženama koje su pripemale svoje miomirise za Hristov pogreb, govori da su one završile svoje pripreme u petak do zalaska sunca i "u subotu ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:56).

   Zapovest na koju se ovo odnosi je četvrta od deset. To stoji u delu "Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao..." (2.Mojs. 20:9,10). Zapazite  da se navodi  "odmor Gospodu Bogu tvom" ili "odmor Gospoda Boga tvog" - ne "odmor/subota jevrejska", kao što neki tvrde.

   Sam Isus je rekao religioznim vođama da je On "Gospodar i od subote" (Marko 2:28). Pošto je Isus obavljao sva dela stvaranja (Jovan 1:1-3), On je bio Taj koji je blagoslovio sedmi dan i počinuo sa Adamom te prve subote u Edemu.

   Zapravo, Isus je dao viziju apostolu Jovanu u subotu kada je on bio zatvorenik na usamljenom ostrvu Patmos. Jovan je jednostavno opisao šta se desilo "u Gospodnji dan" (Otkrivenje 1:10). Međutim, koji je dan Gospodnji dan? Preko Isaije Bog upućuje na subotu kao "moj sveti dan" (Isaija 58:13).(Isaija 58:13). Ni jednom se čak u Bibliji ne spominje prvi dan kao Gospodnji dan!

 

  • Šta da radimo sa nedeljom?

Koje su to Biblijske tvrdnje u kojima se spominje prvi dan sedmice kao dan odmora? Istorija beleži da Hrišćani nisu svetkovali nedelju kao dan bogosluženja, gotovo 300 godina nakon Hrista. Zacelo, niko od apostola nikada  nije svetkovao prvi dan kao dan bogosluženja umesto subote.

   Neki se koriste stihom iz Dela 20:7, koji im služi kao dokaz da su učenici imali zajedničku službu prvog dana, što po njima označava novi dan za bogosluženje (Dela 20:7). Međutim  Novi Zavet beleži da su učenici "svakodnevno" lomili hleb od kuće do kuće (Dela 2:46).

   Čak i da su učenici imali zajedničku službu prvog dana sedmice, to ne bi bio dokaz koji obeležava novi šabat, jer se prva večera Gospodnja dogodila u četvrtak uveče.

   Drugi citat, koji se takođe koristi kao argument protiv subote Gospodnje, nalazi se u 1. Korinćanima 16:2. Umesto da dokazuje da je nedelja držana kao nova subota, ovaj tekst zapravo dokazuje suprotno. Pavle je naložio Korinćanima da izdvajaju sredstva sa strane kod svojih kuća u prvi dan, tako da se ne bi bez preke potrebe bogosluženje opteretilo u subotu.

   Biblijski zapis razjašnjava da su apostoli vodili bogosluženje u sedmi dan i učili druge da to isto čine. Žene koje su sledile Isusa, odmarale su u subotu-sedmi dan (Luka 23:56). Pavle je držao sedmi dan subotu, dok je nosio Jevanđelje naznabošcima (Dela 16:1317:2; 18:4). Jovan isto držao za vreme njegovog progonstva na ostrvo Patmos (Otkrivenje 1:10).

   Isus, vrhovni primer za sve Hrišćane, držao je subotu doslednim odlaskom u sinagogu (Marko 6:2; Luka 4:16). Nigde nije zapovedio da drugi dan treba držati ili nastojati da se poništi čak i najmanja zapovest (Matej 5:17-19). Naprotiv, Sveto Pismo beleži da će iskupljeni iz svih nacija svetkovati subotu na novoj zemlji (Isaija 66:23).

  • Suptilna promena

U odsustvu Biblijskih dokaza, mnoštvo Hrišćanskog sveta sledi prvi dan sedmice - nedelju kao dan odmora. Kada se i kako to dogodilo? Ta promena je nastala polako i započela oko 300 godina nakon što se Isus vratio na nebo.

   Rimljani koji su sledili paganske običaje, nazivali su prvi dan sedmice "prečasni dan Sunca" ili Sunčev Dan. Nejevrejski Hriščani kao i Jevreji bili su poštovaoci subote, dok su se sve politeističke religije (sa mnogo bogova) zadržale na obožavanju Sunca prvog dana sedmice. Međutim i pored toga, u Rimskom Carstvu Jevreji su bili prst u oku, jer su se konstantno bunili i njihova monoteistička religija bila je u zavadi sa svakom drugom. Pošto su Jevreji držali subotu, svi poštovaoci subote postali su jako nepopularni od strane društva.

   Godine 313. Rimski Imperator Konstantin, koji je sledio paganske običaje obožavanja sunca, nominalno je prihvatio Hrišćanstvo i izdao prvi zakon koji se tiče obožavanja Sunčevog dana. Mnogi nejevrejski Hrišćani ubrzo su prihvatili tu promenu u naporu da distanciraju sebe od "mrskih" Jevreja i zbog njihovog uobičajenog dana koji su svetkovali.

   Konstantin je tražio da se slučaj što više pojednostavi pagancima kako bi prihvatili njegovu novu, politički korektnu religiju. Zatim je ohrabrio sve Hrišćane da prihvate paganske praznične dane, time što im je zamenio nazive imenima Hrišćanskog Boga i nekih svetaca. Iskreni Hrišćani su se odupirali tom kompromisu, ali pošto je većina bila voljna da kapitulira, ubrzo su i oni popustili. Za vreme perioda od nekoliko stotina godina, nedelja je postepeno postala poznata kao Hrišćanski šabat (odmor)  i kao takva počela da se svetkuje.

 

  • Uobičajeni Argumenti

Kada savremeni Hrišćani otkriju i prihvate biblijsku subotnu istinu, oni su se uobičajeno susretnu sa preprekom različitih argumenata. Otpor tipično dolazi od strane drugih Hrišćana, koji imaju potrebu da ih odvraćaju od njihove  biblijske pozicije, koja neretko prelazi i u opsesivnost.

   Jedan gospodin koji je radio sa velikim prehrambenim lancem na srednjem zapadu, proučavanjem Svetog Pisma, otkrio je istinu o suboti. Bio je toliko uzbuđen sa ovim blagoslovenim otkrićem da je hitno otišao do svojih poslodavaca i javio im kako neće više biti u mogućnosti da obavlja posao od zalaska sunca u petak pa do sledećeg zalaska u subotu. Tokom sledeće sedmice, svaki radnik iz njegovog odeljenja, prišao mu je sa hrpom argumenata pokušavajući da ga odvrati od njegove nove, "ne-tradicionalne" posvećenosti držanja subote.

   Prvi mu je prišao i rekao "Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao" (Rimljanima 14:5). Kolega je pokušavao da mu objasni, kako tekst ima značenje slobode da čini šta god misli da je ispravno i da nije u obavezi da drži neki određen dan.

   "U redu", prijatelj mu je odgovorio, "Ja ću se držati subote. Potpuno sam uveren da se taj dan treba držati".

   Videvši neuspeh svog drugara, drugi radnik mu je prišao sa ovakvim argumentom. "To zaista ne znači da moramo držati subotu. Ono što Biblija stvarno misli je da trebamo odmarati svakog sedmog dana i da nije bitno od kojeg dana ćemo početi da računamo, sve dok odmaramo jedan dan u sedmičnom nizu".

   "U redu", odgovorio je. "Ukoliko nije bitno, ja ću držati subotu kao jednog od mojih dana u sedmici".

   Sledeći kolega mu je rekao  da u Novom Zavetu nema naročitog izdvajanja dana za bogosluženje. "Trebao bi da posmatraš sve dane jednako svetim", objašnjavao mu je.

   Novi poštovaoc subote je odgovorio "Ja zaista verujem da se Bog treba poštovati svakog dana, ali ukoliko bih držao sve dane svetim i u iste odmarao, to ne bi bila svetost, to bi bila lenjost".

   Drugi kolega sa posla rekao mu je da je subota bila namenjena samo Jevrejima. "Zašto je tada Isus rekao 'subota je načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Simpatičan način da se izgovori reč 'Jevrejin'. Da li je Adam bio Jevrejin kada je Isus proveo prvu subotu sa njim u Edemskom vrtu?"

   Drugi su nastavili da mu govore kako nije bitno držati se Deset Zapovesti pošto nismo više pod zakonom, nego pod milošću. "Govoriš li o tome da ja sada mogu krasti tvoj novac i poželeti tvoju suprugu?", odgovorio mu je.

   Tokom večeri jedne serije predavanja o subotnjoj istini, sveštenik koji je poštovao nedelju, prekinuo je predavača i optužio ga kako uči "legalizam". Predavač je odgovorio "Ja svedočim čoveku, svejedno da li on veruje ili ne. Da li je Bog želeo da držimo Deset Zapovesti?". U prvi mah, sveštenik mu je odgovorio "Ne". Tada, pošto je uvideo koliko to neozbiljno zvuči, promenio je svoj odgovor u "Da", ali je tada brzo dodao, "Devet od njih".

   "Dakle", predavač je odgovarao, "da li vi to meni govorite da je jedina zapovest koju Bog želi da zaboravimo, ta koja jedina počinje sa rečima "Seti se?". Napustio je skup sa vidnim crvenilom na licu i nije se vraćao.

   Drugi slušaoc je rekao, "Kalendar je promenjen nekoliko puta, tako da mi ne možemo stvarno znati koji dan je sedmi dan".

   "Ukoliko je to tačno", odgovorio je predavač, "Tada pretpostavljam, takođe ne biste znali ni kada je nedelja? Ali činjenica je da nikakva promena kalendara nije uticala na sedmični ciklus.

   Biblija jasno svedoči da je Isus umro u petak, odmarao u grobnici u subotu i zatim ustao u nedelju ujutro, kako bi nastavio Njegov posao kao naš prvosveštenik (Luka 23:54; Jevrejima 7:25).

   Zapravo, u više od 145 glavnih jezika sveta, reč koja se upotrebljava za sedmi dan je ekvivalent za reč "Shabbat" ili 'dan odmora'. Tako je na Španskom 'Sabado' ili Ruskom 'Cуббота'."

   Sledeći kreativni čovek je tada rekao, "Kada se Sunce zaustavilo u vreme Isusa Navina, subota je prešla u nedelju!"

   Svi ovi izvijeni pokušaji da se razmimoilazi sa jednostavnom Božijom zapovešću, su ubedljiv dokaz da su mnoge crkve građene na pesku vrlo populaene tradicije. Isus je rekao, "No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim... I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate" (Marko 7:7-9).

   Kontradiktorni akrgumenti ističu veliki problem koji je povezan sa izbegavanjem subote. Nemoguće je opravdati odbacivanje subote bez odbacivanja celokupnog zakona. Jakov ukazuje na to da je kršenje i samo jedne Božije zapovesti prekršaj  celog zakona. "Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve" (Jakov 2:10).

  

  • Ključni stih

Neki Hrišćani iskreno veruju da je celi zakon, uključujući i subotu, došao kraju prilikom Isusove smrti. TI ljudi ukazuju na poznate stihove u Kološanima u 2. poglavlju, koje koriste kao dokaz: "I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu; I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu. Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo" (Kološanima 2:14,16,17).

   Bilo kako bilo, odbacivati zakon je nesmotreno i opasno. Prvih četri zapovesti, definišu našu odgovornost prema Stvoritelju. Preostalih šest su temelj svih ljudskih, građanskih zakona. Ukoliko je moralni zakon ukinut, neće biti sigurnog mesta na zemlji za bilo koga.

   Pavle kaže, "Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore" (Rimljanima 2:13). On takođe dodaje, "Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra" (7:12).

   Šta onda stihovi u Kološanima znače? Postoje dva primarna zakona koja se pojavljuju u Pismu: Moralni zakon od Deset Zapovesti i ceremonijalni zakon koji je sadržan u propisima. Jedan je napisan prstom Božijim u kamenu a drugi Mojsijevom rukom na pergamentu.

   Zapazite kako 5. Mojsijeva pravi razliku:

   Moralni Zakon:"I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene" (5. Mojs. 4:13).

   Ceremonijalni Zakon:"I meni zapovedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite" (5. Mojs. 4:14).

   Kološanima 2:14, ukazuje nam da je zakon koji je prikovan na krstu bio "pismo uredbe". A koji je to zakon? "I neću više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i uredbe i sudove"  (2. Dnevnika 33:8). Zakon prikovan na krstu koji se spominje u Kološanima 2. bio je zapisan na papiru i on je "protiv nas".

   "Uzmite ovu knjigu zakona i metnite je pokraj kovčega zaveta Gospoda Boga svog, da bude onde svedok na vas" (5. Mojsijeva 31:26). Zakon od Deset Zapovesti, koji je napisan prstom Božijim na kamenim pločama, nalazio se unutar kovčega. Ceremonijalni zakon, napisan rukom Mojsijevom bio je postavljen sa strane kovčega.

   Kao što  možemo primetiti, Kološanima 2. govori o ceremonijalnom zakonu i godišnjim subotama (festivalima), to je prikovano na krstu. To je razlog, zbog kojeg se kada je Isus umro, zavesa u hramu pocepala  (Matej 27:51).

   Na žalost, većina Jevreja je bila previše okupirana slikama i senkama, da bi uspela da vidi ispunjenje tih Mesijanskih simbola u Isusu. Čak je i Hrišćanska crkva imala težak posao da razdvoji senke od ostvarenja. Neki jevrejski Hrišćani su zahtevali, da se svi obraćeni neznabošci drže jevrejskih ceremonija koje su ukazivale na Mesiju. Nekako, oni još uvek nisu uvideli veliku sliku, kojom je sa dolaskom Mesije prestala potreba za modelima i senkama. To je razlog zbog kojeg Pavle opominje Kološanske Hrišćane da ne dopuštaju nikome da im sudi po pitanju subota, koje su "bile sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo" (Kološanima 2:17).

   

  • Bog se ne menja!

Ali šta ako držimo zakon a promenimo samo zapovest o suboti iz sedmog u prvi dan bogosluženja?  Prva prepreka je da takva promena jednostavno nije biblijska. Nemoguće je da bilo ko nedelju učini svetom. Vidite, čak ni subotu ne možemo učiniti svetom. Sam Bog je nju već posvetio i izdvoijo za svetu službu. Druga stvar, ne možemo naći ni jedno mesto u Pismu gde  je Bog preneo svetost subote na nedelju. Iz tog razloga, nema osnove da se drži prvi dan, kada ga na prvom mestu Bog nije posvetio.
 
   Imajući u obzir to da je Isus načinio subotu pre pojave greha, a to što "Bog blagoslovi ostaje blagosloveno doveka" (1. Dnevnika 17:27), zašto bi imao potrebu da promeni svoj sopstveni, večni zakon? On izjavljuje "Jer ja Gospod ne menjam se!" (Malahija 3:6).

   Isus Hristos je isti juče, danas i doveka (Jevrejima 13:8). Zašto bi Bog, subotnu zapovest napisao u kamenu  svojim prstom, izgovorio je lično svojim glasom i tada je promenio bez da je ostavio jasno biblijsko obrazloženje?

   Suština je razumeti zašto je Bog načinio subotu i kakva je prednost uopšte u njenoj eventualnoj promeni. Zasigurno, Bog je želeo da čovek i životinje koje mu služe, uživaju fizički odmor toga dana. U vreme Francuske revolucije prilikom zategnutosti zbog crkvene zloupotrebe, ateistički lideri su pozivali na ukidanje svega što ima veze sa religijom. U tom previranju, našao se i sedmični ciklus. Pošto nisu mogli da pronađu astronomski razlog za sedmodnevno računanje, zaključili su da je i to religijskog porekla. Sedmodnevni su zamenili sa desetodnevnim radnim ciklusom, ali su ubrzo shvatili da ne samo da je narod nezadovoljan zbog fizičke iscrpljenosti, već su i domaće životinje postajale sve iscrpljenije. Nedugo posle toga, Francuska je vratila sedmodnevni ciklus.

   Međuitim, fizički odmor je bio samo jedan mali deo potpunog blagoslova koji je Bog imao na umu za čovečanstvo. Bog je  želeo da uživa duhovno prijateljstvo sa svojim stvorenim bićima. Biblija ne daje indikacije da su sedmica ili subota postojale na nebu pre stvaranja. Subota je načinjena za čoveka, ne za anđele. Ipak, Bogu je to bilo od tolikog značaja, da ih je nameravao održati kroz večnost. Jednoga dana, On će pozvati sve otkupljene na zajednički subotni susret (Isaija 66:23).

   Subota je između ostalog i uspomena Božije stvaralačke i otkupiteljske moći. Ona je takođe i znak Njegove  obnoviteljske sile u našim životima . "Subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem" (Jezekilj 20:12).

   Sedmični subotni odmor, takođe ukazuje i na večni odmor koji Bog priprema za iskupljene (Jevrejima 4:1-11). Taj odmor se upoređuje sa ulaskom u obećanu zemlju starog Izrailja. Duhovni Izrailj gleda sa isčekivanjem na obećanu novu zemlju "gde pravda živi" (2. Petrova 3:13).

   "Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas". (Jevrejima 4:1).


 

Tags: Važna pitanja, Proširena Tema, Vaganje Dokaza