Zašto toliko ljudi ima bogosluženje nedeljom?


Jedan od Ruskih careva, hodao je svojim parkom jednoga dana i došao do stražara koji je stajao ispred  gomile korova. Car ga je upitao šta on tu čuva. Stražar nije znao. Sve što je mogao reći, bilo je da je bio postavljen na svoju dužnost po naređenju kapetana straže. Car je tada poslao njegovog pomoćnika da upita kapetana straže. Ali  jedino što je kapetan mogao da kaže,  bilo je da su propisi nalagali da se drži straža na  tom određenom mestu. Pošto je njegova radoznalost rasla, Car je naredio da se izvrši istraga. Međutim niko živ u dvoru nije se mogao setiti vremena kada nije bilo stražara na tom mestu i niko nije znao reći zašto je tu ili šta to čuva.

  Konačno, kada su otvorene arhive i nakon duge istrage, misterija je rešena. Zapisi su otkrili da je Katarina Velika jednom zasadila grm ruža na tom parčetu zemlje i da je tu bio postavljen stražar koji će paziti da ih neko ne nagazi. Grm ruža je uvenuo, ali niko nije ni razmišljao da otkaže naredbu i nakon toliko godina mesto gde se nekada nalazio grm ruža, čuvali su ljudi koji nisu znali šta čuvaju. To je postala tradicija. Oni stvarno nisu znali zbog čega su tu, jednostavno su tu bili.

  Danas imamo mnogo religioznih učitelja koji stražare nad doktrinama i praksom čije poreklo ni ne znaju, a koje pouzdano nisu ukorenjene na Svetom Pismu. To je jednostavno tradicija. Oni veruju da čuvaju neki sveti zasad istine, dok u stvarnosti čuvaju stražu nad korovom ili greškama.

  To nas dovodi do našeg prvog teksta danas, koji se nalazi u Mateju 15. poglavlju, stih 13:"Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se" (Matej 15:13). Drugim rečima, svaka religiozna doktrina i praksa koja nije ukorenjena na Svetom Pismu, na kraju će biti uništena. I ukoliko želite da stojite sa pobednicima na kraju vremena, tada učvrstite vašu veru sa doktrinom i praksom koju je sam Bog zasadio.

  Kako možemo znati istinu? Postoji samo jedan put, a to je da pažljivo proučavamo tu knjigu koju nam je Bog dao. Kada je u pitanju nešto tako važno za spasenje, sigurno da ni jedan Hrišćanin ne treba zavisiti od reči drugog čoveka. On neće slediti tradiciju već će marljivo istraživati šta Bog ima da mu kaže kroz Bibliju.

  Danas vam predstavljamo biblijski tekst koji je čovek zaboravio - tekst  gde nam Bog kaže da se sećamo. U 2. Mojsijevoj 20. možemo naći deset božanskih zapovesti našeg Stvoritelja. Tih Deset zapovesti određuju odnos čoveka sa Bogom i sa drugim ljudima. Čini se da imamo vrlo malo poteškoća u interpretaciji prve zapovesti koja kaže, "Nemoj imati drugih bogova uza me" ili druge, ili treće koja nas podseća da da ne uzimamo uzalud ime Gospoda Boga našeg, ili pete koja nam govori da poštujemo svog oca i majku; šeste, koja nas potseća da ne ubijemo; sedme, da ne počinimo preljubu; osme, da ne krademo; devete, da ne svedočimo lažno; ili desete da ne poželimo pno što je tuđe. Svi Hrišćani, bilo gde prihvataju neophodnost poštovanja principa ovih božanskih zapovesti. Sve su jednako važne. U Jakovu 2:10-12 čitamo: "Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni" (Jakov 2:10-12).

  Svih dakle, Deset Zapovesti su od jednake važnosti. Imajmo na umu da su tih Deset Zapovesti nepromenljive, neprepravljive. U Malahiji nam je rečeno: "Jer ja Gospod ne menjam se" (Malahija 3:6). I u Psalmima možemo čitati "Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći" (Psalam 89:34). Svakako da ako sam Gospod svedoči o tome da je Njegov zakon nepromenljiv, da ga On sam ne želi menjati, tada se mi kao obični ljudi ne smemo usuđivati dirati ovu veličanstvenu konstituciju Božije vladavine. Zapravo, Bog nam zapoveda  "Ništa ne dodajte k reči koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sačuvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam" (5. Mojs. 4,2).

  Između tih Deset Zapovesti pronalazimo zaboravljeni Biblijski tekst, gde nam je Bog posebno nagovestio da se sećamo. Zapazite ponovo, 2. Mojs. 20, čitamo stihove od 8-11 "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao.... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2. Mojsijeva 20:8-11).

  Zapazite da je ova zapovest počinje sa rečju "sećaj se" ili "zapamti" - "ne zaboravi". Nije li to Gospod znao da će od svih ovih deset Njegovih božanskih pravila, ova jedna biti najviše zaboravljena? I tako On kaže, "Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ". Ovde je Gospod kristalno pojasnio da je dan koji je On posvetio Subota ili Shabbat. Dalje, zapazite stihove 10 i 11 gde On kaže "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao ... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga". A pošto trebamo da se sećamo da svetkujemo dan  od odmora, tj. da ga držimo svetim, moramo se sećati takođe i toga koji je dan Gospod izdvojio kao svet. To je sedmi dan sedmice ili subota kakvu mi danas poznajemo.

  Zapazite da je ova subotnja zapovest, zajedno sa ostalim zapovestima bila data preko Mojsija u pisanoj formi 2000 godina nakon stvaranja. Međutim, sama subota nosi poreklo još od samog stvaranja. U 1. Mojsijevoj čitamo:"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:1-3). Postoje mišljenja da je učenje o sedmom danu-suboti nešto novo, ali je to zapravo najstarija institucija poznata čoveku, s obzirom da potiče još od same sedmice stvaranja, kao što je to slučaj i sa institucijom braka. Takođe je Interesantno primetiti, da sedmi dan subota nije Jevrejski dan, jer je uspostavljen oko 2000 godina pre nastanka Jevreja. Isus je rekao "subota je načinjena čoveka radi" (Marko 2:27), - ne Jevrejina radi, već čoveka.

  Kakva je bila svrha subote? Zašto je data na samom početku vremena?  "To je znak između mene i sinova Izrailjevih doveka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se" (2. mojs. 31:17). Ovde možemo primetiti da je subota za one koji je drže, znak njihovog verovanja da je Bog stvorio svet za šest dana i u sedmi odmorio. U 2. Mojs 20:11, isti razlog zbog kojeg je subota data - "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga" (2. Mojsijeva 20:11). Subota je iz tog razloga postala uspomena na stvaranje, znak ili simbol velike Božije stvaralačke moći.

  Isus je zaista naš primer na svim poljima. Zato Ga trebamo slediti i po pitanju svetkovanja subote jer je On bio poštovaoc subote takođe.  "I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita (Luka 4:16). Da, to je bio Njegov običaj i praksa da svetkuje sveti subotnji dan. U Jovanu 15:10, Isus svedoči "Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj" (Jovan 15:10). U Mateju 15:9 On kaže: "No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim" (Matej 15:9). Sedmi dan subota stoji danas kao zapovest Božija. Prvi dan sedmice ili nedelja, stoji danas jedino kao ljudska tradicija.

  Mnoštvo Hrišćana danas veruje da mora postojati neki dobar razlog zašto je svetkovanje nedelje zamenilo svetkovanje subote, neki razlog zbog kojeg se danas prvi dan sedmice svetkuje umesto starozavetne subote. Međutim Biblija ništa ne govori po pitanju takve promene.

  Da li su apostoli držali subotu? Isusovi sledbenici, nakon što su gledali kako se Hristovo telo stavlja u grobnicu, "Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu" (Luka 23:56). Ni jedan zapis u Novom Zavetu ne ukazuje da su Isusovi učenici ili sledbenici poštovali bilo koji drugi dan kao sveti Sabbath (odmor) Gospodnji.

  U knjizi Dela Apostolskih možemo naći ponovljene reference u vezi sa subotom dugo nakon Isusovog vaskrsenja.  "A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše" (Dela 13:14). Stih 42: "A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore" (Dela 13:42). I stih 44: "A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje" (Dela 13:44). Kako je Pavle nastavljao svoje misionarsko putovanje, nastavljao je i sa svetkovanjem subote. U Delima 16:13 ponovo čitamo: "A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale" (Dela 16:13). Takođe dalje u 17. poglavlju, "I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma" (Jovan 17:17).

  Da, bio je to Pavlov običaj, kao što je bio i Hristov, da svetkuje subotnju zapovest. "A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke" (u gradu Korintu u Grčkoj) (Dela 18:4). On je nastavio tako i nakon godine i šest meseci (stih 11). I svake subote on se sastajao sa ljudima u crkvi.

  Apostol Pavle je, kao što je i sam svedočio da je on "verujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima" (Dela 24:14), držao tu zapovest. On je bio taj koji je govorio da držanje zakona, koji je svet i dobar ne znači spasenje, već je to rezultat spasenja,  očigledan dokaz da je Hristova ljubav kročila u nečije srce. Kao jedan od onih koji su voleli svoga Gospoda, Pavle kao i svi apostoli, nastavili su da koračaju Isusovom stazom u znak poslušnosti Božijim zapovestima. Nema apsolutno ni jednog teksta u Bibliji od knjige Postanja pa sve do Otkrivenja koji bi ukazivao da je neki novi Shabbath  trebalo da zameni stari. Zapravo, postoji samo osam tekstova u Novom zavetu koji uopšte spominju prvi dan sedmice. Svakako bi ukoliko je do promene sa sedmog u prvi dan trebalo doći, to trebalo i biti spomenuto u jednom od tih stihova.

  Zbog čega onda mnogi svetkuju nedelju? Zato što su tako nučeni, zato što su njihove majke i očevi to isto činili, i njihovi roditelji verovatno, pre njih. Zato što su imali misao da tako sigurno stoji u Bibliji, zato što i vi sami mislite da mora postojati neki dobar razlog za to. Međutim ukoliko stavimo prvi dan, nedelju, na test Biblijske istine, videćemo da to se to ne može održati, sa svim ostalim tradicionalnim tehnikama ljudskog roda, koje su ušle u crkvu tokom perioda  mračnog doba. Međutim u ovim poslednjim danima, kada se Biblijsko proročanstvo treba ispuniti, prava subota treba ponovo da bude otkrivena kao deo velikog reformatorskog pokreta pre Isusovog ponovnog dolaska.

  U Isaiji 58. poglavlju rečeno nam je o velikoj reformi gde se naročito ističe oživljavanje prave subote. "I tvoji će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena, i prozvaćeš se: Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči" (Isaija 58:12,13). Za one koji prihvate ovo buđenje subotne istine poslednjih dana, obećanje je dato u stihu 14: "Tada ćeš se veseliti u Gospodu" (Isaija 58:14). Kakav će to radosni dan doći, kada prava subota, sedmi dan sedmice bude ponovo prihvaćena i poštovana kao sveta Gospodu.

  Biblija takođe uči da će se subota svetkovati na nebu. "Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod" (Isaija 66:22,23). Kakva će to privilegija biti, okupiti se oko velikog belog prestola u carstvu slave svakog sedmog dana, subotom, da bi se proslavio naš Stvoritelj i Iskupitelj.

Tags: dodatak, Arhiva Razno, Zašto toliko ljudi ima bogosluženje nedeljom?